ISHRANA – istina i zablude

   Protokol  za uspostavljanje optimalne težine


Dostignite odgovrajuću težinu :
– bez dijete,
– bez čarobnih napitaka, egzotičnih biljaka i „proverenih  formula“,
– bez računanja  kalorija,
– bez ograničavanja,
– i bez upotrebe snage volje.

Zahvaljujući  našem programu možete:

– Jesti vašu omiljenu hranu
– Probuditi  prirodni instikt
– Osloboditi se stalno prisutne krivice i steknite samopouzdanje
– Uživaćete u hrani, biti ispunjeni energijom, vitalni , jaki, zdravi…
– Rešićete probleme organa za varenje
– Promenićete Vaš pogled na ishranu i formirati prirodni ukus-potrebu
– U izboru hrane bićete vodjeni svojim apetitom a ne nametnutim šablonima, dijetama, savetima nikakve zabrane i obaveze,       nikakvo računanje i fizičke vežbe, samo jednostavni principi zdrave, prirodne ishrane, zadovoljni sami sobom i…                konačno da skinemo višak kilograma!

  Dobrodošli!
  Protokol za prirordnu regulaciju težine
–   „OPTIMUS“ monitoring sa opštom anamnezom
–    Indentifikacija biološkog konflikta koji je uzrokovao hormonalne poremećaje
–    body balance
–    višeralni balans – nameštanje želuca, pleksusa, debelog creva… dr Barall tehnikom
–    oxygen system
–    psihodinamička korekcija sa edukacijom
Nudimo vam ambulantni i stacionarni model lečenja,
prvi je ekonomičniji a drugi komotniji i skuplji,
i jedan, i drugi su 100% uspešni!
Garantujemo  rezultate ili vraćamo novac!

FIZIČKA AKTIVNOST?
Veliki broj dijetologa, lekara  i stručnjaka koji se bave problemima gojaznosti insistiraju na fizičku aktivnost. Izgleda logično ali ako malo bolje promislimo – povećana fizička aktivnost povećava kako žedj tako i glad znači više aktivnosti – više vode – više hrane.  Nikada niste videli kornjaču da trči a ni debelu. Znateli da živi preko 200 godina
Ako krenete u teretanu sa ciljem da oslabite, ne mislim na nekoliko kilograma, biće ista priča kao i sve dijete koje ste držali. Na početku  bićete kao bogovi a onda polako dolazi do zamora, vežbe postaju dosadne kao i pravila dijete, disciplina popusta, volja nestaje samo su kilogrami tu.

Dragi prijatelji,
Većina ljudi ne zna da svoje telo svakodnevno dovodi do sporog „samoubistva“ .
Da li ste Vi jedan od njih?
U poslednjem veku medicina je napredovala dzinovskim koracima, farmacija ima stotine lekova za jednu bolest, živimo u izobilju, jedemo svaki dan raznovrsnu hranu, svežu salatu i voće “kad mu vreme nije” – usred zime, uzimamo vitamine sa obogaćenom hranom i sokovima, antioksidante, razne dodatke hrani, po visokoj ceni, znači najbolje…?
Paradoks: medicina napreduje, napreduju i bolesti, neke stare smo iskorenili  (TBC npr.) ali zato dobili nove, udesetostručili tumore, srčana obolenja, prostata, impotencija…
Bolnice su prepune, ludnice takodje samo su porodilišta poluprazna. U kući se svadjamo tugujemo za onima koje smo sahranili, žive maltretiramo, lečimo bolesne, ubijamo se na najsvirepije načine, kućni ljubimci dominiraju našim životima dok decu prepustamo ulici i narkodilerima kao najveći ludaci. Šta će mi ovo “kao”?

Kako nastaju bolesti i devijantna ponašanja ?!? 
Tri elementa uzrokuju i utiču na tok i održavanje bolesti:
– Traume na biološkom nivou (dr Hamer), mentalne blokade i emotivni stres;
– Deficit u esencijalnim elementima za normalan ćelijski metabolizam;
– Toksini u telu.
Delimično drugi a posebno treći faktor su u direktnoj korelaciji sa onim šta jedemo.  Adekvatnom ishranom možemo takodje da smanjimo uticaj stresa .

„HRANITI SE ZDRAVO“ NE ZNAČI:
– Slediti mediteransku ishranu
– Brojati kalorije
– Jesti malo
– Imati malo kilograma
– Kupovati skupu hranu
– Kupovati poznate brendove
– Patiti za nečim što želite da jedete
– Kupovati organsku hranu
– Biti vegeterijanac
– Jesti ribu i morske plodove
– Jesti “kuvano”
– Spremati po bakinim receptima …

Hraniti se zdravo – znači prirodno – objašnjeno je u delu “jednostavno je kontrolisati težinu ako znate kako” sa svim detaljima  i jednom logičkom opservacijom.
Istina je da se ljudi nalaze u konfuznoj situaciji izloženi svakodnevnom ispiranju mozgova od strane “stručnjaka” koji rade za multinacionalne kompanije, sitnih mešetara, neznalica i ne zainteresovanih ljudi. Tako na našim stolovima, svakodnevno stiže hrana-smeće namenjena za lagano i legalno samoubivstvo i ubivstvo svojih najdražih iz nehata tj neznanja.
Neznati je greh a znati a ne činiti je zločin.

JENOSTAVNO JE KONTROLISATI TEŽINU AKO ZNATE KAKO
KONAČNO – IDEALNA TEŽINA

-Uvod
Naša nesposobnost da iskoristimo dostignuta znanja u nauci i prirodni dar koji posedujemo uslovljava mnoge patologije koje pogadjaju modernu civilizaciju i izazivaju preranu smrt kod ljudi. Ljudske predispozicije kada je u pitanju životni vek su preko 100 godina.
Život  ali kvalitetetan u smislu savršenog zdravlja i „život bez bola“.
Da li je to moguće ostvariti na sadašnjem stepenu  fizičkog, duhovnog i spititualnog razvoja čoveka i zajednice kojoj pripadamo?
DA
ali sa ispranim mozgovima što je karakteristika modernog potrošačkog vremena i jako devijantnim ponašanjem zajednice u kojoj živimo
NIKAKO
bez specijalnih programa-vodiča
jer sistem potrošačkog društva tendenciozno ispira mozgove  što za posledicu ima frustriranu zajednicu sa velikim brojem psiholoških i psihičkih poremećaja. Npr. sindrom hroničnog nedostatka koncentracije SHNK zahvata skoro 90% populacije u modernim potrošačkim društvima.
SHNK je idealna osnova da se ljudima manipuliše i da se stvara privid slobode a u suštini potpuno su programirani za potrebe staleških slojeva društva koji procentualno u piramidalnom obliku ide 
1%, 5%, 15% i 30% izrabljivača ostatka zajednice. 

1.       JEDNOSTAVAN METOD ZA KONTROLU TEŽINE
Ovaj metod je namenjenim svima onima koji žele da smršaju ali i onima kojima treba koji kilogram više. A pre svega svima onima kojima je narušeno zdravlje i onima koji imaju odlično zdravlje a odluče se da ga sačuvaju … deci i sportistima … najjeftinije zdravlje za celu porodicu.
Kontrola težine je sekundarni efekat ove metode, primarni je UŽIVAJTE U ŽIOTU!
Kako je to moguće ako smo hronično umorni, živimo u permanentnom osećaju ili strahu da nam nešto nedostaje, preokupirani smo ili pogodjeni problemima i posledicama mentalnog i fizičkog zdravlja koje sebi namećemo kao posledicu neadekvatne telesne težine. Autor ovog programa Alen Kar je jedini razumeo da se ovde radi o problemima zavisnosti pa se tako vrlo uspešno, njegovom metodom, ljudi oslobadjaju zavisnosti od nikotina, alkohola, stresa i opojnih droga.
Moramo imati u vidu činjenicu da je kontrola težine vezana za biznis koji se meri milijardama dolara. Ne prodje dan da neko ne promoviše novi video, knjigu ili spravu koja će rešiti naš problem. Otkrivaju se čudotvorne formule i egzotične biljke koje nam redovno samo isprazne novčanike i ponovo bacaju u očaj i depresiju jer taman kada je počelo da deluje, napravili smo grešku i opet našom krivicom sve upropastili. Sve ovo liči na onaj vic „taman naučismo konja da ne jede a on lipsa“.
Obično se misli ako imamo jaku volju, disciplinu, jake mentalne stavove ili mislimo pozitivno da lako možemo kontrolisati težinu ili neku drugu zavisnost ali nije tako.
U svim situacijama zavisnosti imamo konfrontirajući šizofreni odnos ljubav-mržnja. Jedna polovona naše ličnosti uživa u npr. hrani a druga (posle prežderavanja) izaziva odvratnost. Ne ostavljamo duvan zato što mislimo pozitivno nego zato (kada prodjemo easyway program) što se razidje magla, shvatimo da je pušenje bilo samo jedna dobro sakrivena nameštaljka i osećaj da nam pušenje pomaže da uživamo u životu i da lako prebrodimo stres i životne teškoće, znači samo kada shvatimo da je pušenje bilo čista iluzija. Svesno prihvaćena ova činjenica uslovljava nestanak konfuzije, samim tim gubimo želja za pušenjem i šizovrenu konstelaciju stalno prisutnu u nama. Ah kako je jednostavno.
Zamislite da ste ratni zarobljenik. U memljivom podrumu obilazi vas doktor i kaže da vlaga može da vam izazove upalu pluća, da vaša slaba uhranjenost  brine vašu porodicu da stvari mogu da se završe veoma loše … iako vam doktor izgleda prilično pametan sigurno ga smatrate kompletnim imbecilom.
Nije li ovo slično kada lekar nabraja pušaču opasnosti koje ga čekaju od nikotina ili debeloj osobi faktore rizika njegovog stanja. Zatvorenik, pušač i bucko su osobe kompletno svesne opasnosti koje ih čekaju. Tačno je da snagom volje, disciplinom i velikim trudom zatvorenik može da pobegne, pušač da ostavi duvan a bucko da redukuje kilažu. Veliki broj osoba je to učinio i zaslužuje svaku pohvalu.
Ali nas ovde interesuju one osobe koje nisu uspele a mnogo ih je. Zatvoreniku ne treba lekcija nego ključevi od zatvora. Pušači i ljudi sa viškom kilograma se nalaze u istoj situaciji kao zatvorenik. Poslednja stvar je za kojom ima potrebe, debela osoba, je da mu neko objašnjava  koliko pogrešnom ishranom gubi poštovanji prema samom sebi, ima probleme sa disanjem, nema dovoljno energije, ima dispepsiju, zatvore, prolive, razdražljiva creva, visok pritisak i holesterol, srčane smetnje, slabu cirkulaciju, probleme sa želucem, bubrezima, jetrom, debelim crevom … nabrajamo samo neke.
Pušači imaju potrebu za ključeve kojima će da pobegnu iz nikotinske klopke a buckastima treba način kojim će lako kontrolisati težinu.
Možete reći da je zabluda izjednačiti pušače, osobe s viškom kilograma i ratne zatvorenike, zato što ovi poslednji nisu svojom voljom dospeli u zatvore, jer niko nije primorao prve da puše a druge da jedu mnogo, već su to učinili oni sami.
U suštini svi su uslovljeni bez svoje krivice. Zavisnici su robovi i posledica ispranih mozgova što je danak koji se plaća za ugodnosti življenja u potrošačkom društvu. Ispiranjem mozga je obuhvaćena kompletna zajednica pre svega od strane lekara, zdravstvenih radnika a posebno od nutricionista koji su nas doveli da imamo odrejene navike u ishrani, navike koje nemaju nikakav smisao a vrlo često su suprotne zdravoj pameti.
Lekar je usmeren na posledice koje izaziva kako pušenje tako i nepravilna ishrana, ma pušači i debeli ne puše i ne jedu preterano zato da bi se ubili tačno kao što ratni zatvorenik ne ostaje u zatvoru da bi time narušio svoje zdravlje. Jedino pravo rešenje je otkloniti motive zbog kojih pušimo ili preterano jedemo – na ovome se bazira ovaj metod.
Potreba za nikotinom i glad za hranom generišu isti osećaj – praznina i nesigurnost.
Jesti previše već u kratkom vremenu uslovljava loše varenje, srčane teškoće, hronični umor i letargiju a u dužem vremenu povećanje težine i degeneraciju zdravlja. Prejedanje uslovljava osećaj krivice i sa ostalim smetnjama kvari nam zadovoljstvo za stolom. Pitamo se šta je jesti normalno a šta je preterivanje. Normalno je biti zadovoljan dok preteranost uslovljava nelagodnosti za vreme i posle jela i kada predje u naviku uslovljava hronične bolesti i preranu smrt. Ko jede mnogo nesrećan je kako za vreme jela tako i posle. Ovo je jednostavni motiv zašto ste vi ovde.
Šta znači jesti previše i kako da znamo kada je dosta?
Da bismo imali normalno varenje trebamo redukovati količinu ali i vrstu hrane … znači li to da napustamo ideju jedite hranu koju volite i redukujte svoju težinu. Ne – apsolutno samo ćete slediti odredjene smernice kao u lavirintu iz koga želite da izadjete – jednostavno zar ne?  Od nekoliko važnih elemenata za prvi trebamo zahvaliti veverici.
2.       PRIMER VEVERICE
Začudjuća je spretnost veverice, zahvaljujući svojoj težini  a jede tako ukusne i hranljive orahe. Kako mi vrlo često ispraznimo činiju, mi najineligentnija bića na planeti a veverica zna kada da prestane a i da ih ostavi za zimu. Kako to da divlje životinje nikada nemaju problema sa težinom. Foke i nilski konji nisu debeli. Zašto životinjama oblik nikada ne mutira. Zašto  čovek, jedina vrsta na planeti ima problema sa težinom, zajedno sa domaćim životinjama kojima inače odredjuje navike u ishrani. Činjenica je da sve životinje, izuzev ovih pod uticajem čoveka, jedu hranu koju i koliko vole.

Očito znaju tajnu koju mi ignorišemo. Naša superiorna inteligenzija umesto da reši ona stvara problem. Bez sumnje od divljih životinja možemo mnogo naučiti.

Najveća prednost ovog programa je što ne zahteva posebnu tehniku, naučno znanje, medicinsko obrazovanje, merače kalorija i količine, kuvare i recepte, začine, dodatke hrani, biološki odgajane namirnice, doktore, dijetologe … jednostavno samo ZDRAV RAZUM.
3.       TVRDIM DA
Možete da jedete vašu omiljenu hranu, kada i koliko volite, da imate kilograma koliko želite, bez podvrgavanja bilo kakvim posebnim dijetama i fizičkim vežbama ili koristiti snagu volje i disciplinu.  Da li u ovom programu praktikujemo tajnu divljih životinja ili postoji magija? – videćete.

Rekli smo da postoji razlika izmedju jesti normalno i preterivati ali to ne znači da shvatite da je vaš problem jednostavno u tome što jedete mnogo i da ćemo redukovati hranu. Nije tako. Činjenica je da je prejedanje posledica neadekvatne hrane – o čemu ćemo kasnije. Živite li u iluziji da će neko da otkrije magičnu dijetu ili čarobnu formulu kojom ćete rešiti problem sa težinom. Vrlo je važno da odbacite ovakvu pomisao jer nijedna dijeta ne funkcioniše osim u reklami .
4.       ZAŠTO DIJETE NE DAJU REZULTATE
Setite se reklamnih oluja koje nam garantuju efikasnost odredjene dijete. Samo da je jedna od hiljade funkcionisala mi sada ne bismo bili ovde. Biti na dijeti znači kao da smo u kavezu – ograničeni da jedemo kada hoćemo i koliko hocemo. Hrana nije dominantna u našem životu ali predstavlja jedan važan segment uključiv i zadovoljstvo. U trenutku kada kažete moram jesti manjeili moram jesti ovo ili ono nalazite se u stanju žrtvovanja. Imate osećaj zabrane nečega i osećate se ne dovoljno srećnim. Hrana postaje dragocenost i do deset puta više nego obično. Više dragoceno, više osećate nedostatak i unesrećenost kada vam bude uskraćena nametnutom dijetom. Efekat uzrok-posledica počinje da se vrti u krug, nastupa haos, snagom volje pokušavate sve to da zaustavite ali pre ili kasnije sve se sruši, kao kula od karata, zato što nema nikakvu logičnu osnovu.
Kada ste na dijeti konstantno ste gladni, da ili ne? Ceo život sve svodi na razmišljanje šta, kada i kako sa sledećim obrokom. Nesrećni ste jer ne možete jesti kada želite i konačno kada dodje vreme isčekivanog obroka, nastavlja se unesrećenost jer ne možete jesti dovoljno koliko ste gladni na stranu da li jedete ono što volite. Zatim stalno prisutna krivica jer uvek uzmete koji zalogaj više nego što je dozvoljeno.
Kada niste na dijeti desi se da jedete manje ili da preskočite koji obrok – zar ne? Na dugim stazama nijedna dijeta nije dala rezultate, vi ste mi svedoci, niti koja čarobna formula. Tu nema nikavih iznenadjenja, dovoljno je analizirati psihološki mehanizam koji prati dijete. Ako krenete sa jakom voljom i disciplinom i strogo se držite dijete i postignete zacrtanu težinu, šta se kasnije dogadja? Kada se završi dijeta konačno ste slobodni i … iznenadjenje! Pre nego što napravite račun, slikate se, svima pokažete svoju liniju taman kupite novu odeću a ona uska – kilogrami se vratili. Sve one nedelje koje su bile duge kao godine pune discipline i odlučnosti, nezadovoljstva i ograničenja, izgubljene su u kratkom periodu.
Dakle: šta dobijamo dijetama,  hrana postaje sama sebi cilj – počinjemo živeti da bismo jeli a u istom periodu vreme jela postaje noćna mora. Ovaj mehanizam, smišljen ko zna zašto (a znamo dobro) stalno nas drži u osećanju lišavanja, nedostatka nečega, nezadovoljstvo sa obaveznim neuspehom i zastrašujućim opterećenjem oko skidanja viška kilograma.
Znači : DIJETE NE FUNKCIONIŠU.
Naš pravi problem su navike u ishrani koje moramo promeniti
5.       NAŠE NAVIKE U ISHRANI
Pravi problem izazvan ispiranjem mozga, kome smo svakodnevno izloženi je:  usvojili smo i usvajamo pogrešne navike u ishrani. Moramo ih promeniti, modifikovati ne za nekoliko dana ili nedelja već za ceo život. Šta sada ovo znači na dijeti celog života? Ne! Samo ćete modifikovati jednu situaciju koja vam je dosad zagorčavala život. Jednostavni motiv pomalo egoističan: da uživate u životu. Ne morate čak ni da čekate da dostignete idealnu težinu. Možete početi sa uživanjem omah.
Jedini razlog zašto se ljudi osećaju izgubljenim i depresivnim, kada odluče da se pozabave problemima sa svojom težinom zato što su ubedjeni da ne postoji druga solucija osim dijete, intenzivne fizičke vežbe i neka čarobna formula sa egzotičnom biljkom koja deluje kao magija. Konačno – magično rešenje vašeg problema, zove se OPTIMUS.
Realno i nije baš neka magija mora se slediti uputstvo od reči do reči da biste promenili vaše navike u ishrani. Bez sumlje sada mislite da ste prevareni „ako moram da promenim moje navike kako onda da jedem moju omiljenu hranu i to uvek kada poželim“ – a tako ukusnu. Ukus npr. kulena je neodoljiv. Skupocene ostrige ili kavijar i sve redom do viršle i srpske kobasice. Sećate li se nekog primera da  je jaka reklama bila povod da kupimo neku hranu ona nam se nije svidela ali ima visoku cenu, prodavac od poverenja nam je preporučio a i komšije je kupuju. Malo po malo i ona je deo naše svakodnevnice.  Ili taj hamburger nije nešto ali smo ga opet kupili jer smo navikli kiosk nam je ispred kuće a i znamo čoveka. Da li znate koji je interes proizvodjača? –  pa da prodaju svoju robu a ne da vode računa o vašem zdravlju. Jedini gospodar zdravlja, vašeg i vaše porodice ste vi a ne na hiljade usrećitelja koji žive od vašeg neznanja.
6.       ČUDESNA MAŠINA
Ljudsko telo je čudesna mašina. Za „upotrebu“ ne moramo znati anatomske i funkcionalne detalje dovoljno je da posedujemo svest a za mnoge telesne funkcije nam ni to ne treba jer se radi o neverovatno sofisticiranom „uredjaju“.
Pitanje: koja je razlika izmedju automobila i našeg tela? – čovek je kreirao auto a sebe NE!  Pitaćete me kakve veze ima ovo sa kontrolom telesne težine. Budite pažljivi – možda se baš na ovom primeru krije ključ za rešenje Vašeg problema. Čovek – expert je stvorio auto ali ne znači da mi koji koristimo auto trebamo takodje biti eksperti kao što ne trebamo biti električari da bi smo isključili sijalicu.
Dakle, stručnjaci uz proizvod naprave i uputstvo za upotrebu i sve što treba da uradimo je – da ga sledimo.
Čoveka je stvorila Evolucija, Prokreator, Priroda … u svakom slučaju neko milion puta inteligentniji od ljudskog roda. Odakle nam dolazi znanje šta treba i kada da jedemo. Kao kod svih sisara tek rodjeni zavisimo od majčinih grudi ili zamene – bebiron. Kada malo odrastemo, naša ishrana zavisi od ljudi iz okruženja a pre svega od naših roditelja. Kako naši roditelji znaju koja je hrana najbolja za nas? Odakle im saznanje? Iz mnogo izvora:
–       njihovi roditelji;
–       doktori i dijetolozi;
–       ali pre svega iz prave kanonade reklama kojima im, multinacionalne kompanije, zarad profita ispiraju mozak.
Zar nije bilo lepo da nam Stvoritelj pošalje uputstvo za upotrebu sa preciznim podacima šta i kada da jedemo kako nebi morali da se davimo u kontradiktornim informacijama kojima nas zasipaju „experti“.
Da li ćete mi verovati ako kažem da „uputstvo za upotrebu“ postoji? Možda Vam je teško da prihvatite. Da li stvarno mislite da jedna takva Ineligencija koja je u stanju da kreira nešto  neverovatno sofisticrano kao što je ljudsko telo, da ne govorimo o mnogobrojnim čudima Prirode, da je mogla da bude tako blesava da zaboravi na pravila: šta, kada i koliko da jedemo kako bi smo preživeli. Da li nas je Stvoritelj prepustio da umremo gladni ili su dijetolozi, kvazieksperti stvarno njegovo kukavičje jaje ili neslana šala.
Šta  mislite kako su divlje životinje uspele da prežive milione godina bez „uputstva o ishrani“. Da li ste se ikada pitali kako su živeli naši preci bez velikih marketa, mikrotalasnih pećnica a da ne govorimo o doktorima i dijetolozima. Samo pre sto godina je otkriveno postojanje vitamina i kalorija.
Kreator je stvorio sav živi svet, uključiv ljudska bića sa „uputstvom za upotrebu“. Razlog zašto divlje životinje nemaju problema sa težinom zato što one slede uputstvo. A što da ne ako je to uslov za zdrav i dug život bez bola.
Gospod Bog, Stvoritelj, Kreator…?
Evo šta kaže čovek koji je pomogao hiljdama ljudi da izadju iz lavirinta zavisnosti od nikotina, alkohola, droge i  hrane – Allen Carr:
Možda i vi patite od iluzije i sumlje, koja nas prati celog života – postojanje ili zabluda o Bogu.
Spletom okolnosti započeo sam život sa stavovima koji su morali samo u praksi da se potvrde. Učili su me da postoje vile, veštice, karakondzule, deda Mraz, Bog – jedan mudri starac sa belom bradom koji je sve stvorio, koji nas štiti od svakog zla ali i kažnjava, zna svaku našu misao, vidi sve ono što radimo i sudi nam. Vrlo brzo sam počeo da sumljam u postojanje boga a sve ostalo pripada mitološkim i folklornim maštarijama.
Shvatio sam da ne mogu verovati u ono  što je napisano u novinama u vezi sa činjenicama i dogadjanjima od pre nekoliko dana a kako tek da verujem u nešto što se dogodilo pre 2.000. godina i još pisano po sećanju.
Mnogo je konfuzije i još više kontradikcija.  Neko se spasio od davljenja, neko preživeo pad sa ogromne visine, neko se čudom izlečio – zahaljujemo se uvek bogu. U zemljotresu je poginulo nekoliko hiljada ljudi, žena i dece – e, nismo mi da sudimo Svemogućem o njegovim čudnim putevima. Moramo imati veru. Nisam mogao mnoge stvari da prihvatim. Ako je bog sve stvorio onda je on stvorio i pakao, nesreće, ratove, stradanja…kako je moguće jedno oličenje ljubavi da kreira  npr. Sarajevsku golgotu. Zašto nije stvorio životinje i ljude bez stradanja i greha? Zamislite taj idiotizam da  jedan nemarni radnik sa lošim alatom napravi jedan nakaradni predmet pa umesto sebe i loš alat da kritikuje on se sveti predmetu koji je napravio. Kakve osećaje će imati jedno hendikepirano dete i njegovi roditelji, koje su osudjeni na večno prokletstvo samo zato što se bog malo poigrao u toku stvaranja.
Još veću zbunjenost  izazivaju božiji izaslanici i crkveni uposlenici svojim nakaradnim ponašanjem
Tražio sam odgovor na mnoga pitanja ali je bilo samo gubljenje vremena. Uvek je bilo veruj u boga  – dogmatski a ne lpgikom i razumom.
Rešenje dilema je jednostavno, biraš ili bog ili razum.
Mnogi od vas imaju iste dileme. Darvinovo „poreklo vrste“ i teorija velikog praska činilo mi se da ima smisla. Ako u priči o postojanju Stvoritelja odbacimo religiozne primese  možda ima logike. Ali zažto o svemu ovome u vezi sa idealnom težinom. Moramo napraviti izbor. Srećom imamo ga:
Zarad naše dobrobiti moramo slediti instrukcije majke Prirode, baš kao što rade divlje životinje. Izgleda malo kontradiktorno – ne? Kako govorimo o superiornosti ljudske vrste u odnosu na ostale a trebamo mnogo da učimo od divljih životinja. Ovo nije sugestija već obaveza ako želimo idealnu težinu. Tačno je da smo najnaprednija vrsta ali mnogi od nas su izgubili kontakt sa Prirodom – Stvoriteljem postali smo arogantni, počeli smo da na sebe gledamo kao na božanstvo. Šta je loše u tome što želimo da uz pomoć naše superiorne inteligencije poboljšamo ono čemu nas uči Priroda. U tome i jeste problem. Na mnogo načina, uključiv i navike u ishrani, naš odnos je u suprotnosti sa Prirodom. Moramo vrlo pažljivo da analiziramo savete koji nam daju tzv. eksperti za ishranu i zdravlje.
7.       NAJINTELIGENTNIJA VRSTA NA PLANETI
Konstruisali smo bombe kojima možemo nekoliko puta uništiti planetu. One su trebale da budu odbrana od rata. Koreja, Vijetnam, Golf, Yugoslavija, Irak…Ako smo stvarno tako inteligentni i civilizovani zar nismo mogli da nadjemo jednostavniji način da se izbegnu ratovi nego mogućnost da više ne postojimo. Šta su još plodovi savremene civilizacije – zagadjenje planete, uništenje prirodnog prostora, nekontrolisano korišćenje mineralnih sirovina, uništenje vodotokova … nezaposlenost, bolesti, droga, nasilje…
Koliko puta ste čuli da se se navijači tukli, prebijali, zaklali … ponašaju se kao životinje. Da li kao životinje? Životinje ubijaju samo da bi preživele i nikada svoju vrstu. Od pojave prvog života na zemlji do sadašnjeg ljudskog bića kroz evoluciju prošlo je oko 3 milijarde godina. Tehnološki bum u zadnjih sto godina – zbog naših sto godina ludila spremni smo da uništimo 3 milijarde godina stvaranja – najiteligentnija vrsta na planeti. Kako vam ovo zvuči? Progres je bio tako veliki da smo često ostali slepi u potrazi za lečenjem mnogih bolesti koje su proizvod modernog vremena. Divlje životinje vrlo retko umiru od bolesti a nikako od nasilja svoje vrste koje je samo karakteristika ljudi. Od malih nogu smo žrtve ispiranja mozga da je bolest posledica negativnog uticaja prirode. Najveći deo moderne medicine je u potrazi za čarobnom pilulom koja, uglavnom treba da otkloni posledice. Protiv zatvora lekar će vam prepisati laksativ i za nekoliko dana problem je rešen do sledeće neprilike. Zar stvarno mislite da nešto tako sofisticirano u sebi sadrži koncept da pati od zatvora. Zamislite tu  kompleksnost milijarde ćelija, koja savršeno funkcioniše,  ta harmonija nije stvorena da razvija tumor ili bilo koju drugu bolest. Da je tako bolesti bi dolazile nekim redosledom, pravilom imale bi svoj ciklus. Posledice neznanja znamo kakve su. Pitanje je zašto ne želimo da znamo. Zašto dozvoljavamo da o najvažnijem segmentu našeg postojanja odlučuju „eksperti“. Zašto nam onda doktor nije rekao da je uzrok problema sa varenjem i pražnjenjem creva pogrešna ishrana.
Uglavnom u životu, kod bilo kog problema otklanjamo uzroke. Ako nam prokišnjava krov hoćemo li ostatak života provesti sa kantom u sobi ili ćemo jednostavno zameniti crep?  Kada je u pitanju bolest, ponašamo se nelogično i  ceo svoj život provedemo s kantom u rukama. Kaže Alen Kar da lekari (izuzev hirurga – kažem ja) mogu isto toliko da urade za tako kompleksno ljudsko telo, koliko i jedan odomaćen majmun za vaš pokvareni komjuter. Ako vam se upali lampica na autu koja pokazuje da nema ulja, da biste rešili problem hoćete li isčupati lampicu. Osim što je rešenje dostojno jednog idiota posledice su katastrofalne.  Obično mislimo da je bol, kašalj, prehlada, glavobolja, temperatura, povraćanje ili apatija, dakle mislimo da su to bolesti. Naprotiv to je pokušaj organizma da se izbori sa nečim i pokazatelj da nešto nije u redu – ona famozna lampica iz auta.
Pitam se kako slonovi uspevaju da žive duže od čoveka bez lekarske nege, bez odeće i zaštite a pre svega bez rezerve hrane. Isto važi za ostale divlje životinje kao i nekada za čoveka. Lekar je relativno nova figura u ljudskoj istoriji a da ne govorimo o dijetolozima i nutricionistima koji su se pojavili u nekoliko zadnjih decenija. Doduše bilo je začetnika medicine u plemenskom dobu – vračevi,  znate to su oni što su se čudno oblačili, igrali na kiši i izvodili razne kerefeke samo da ne bi išli u opasni lov  kao ostali članovi plemena. Legenda o carici Jeleni (IV vek nove ere) govori o bolnici na otvorenom, specifični lokalitet „Rajska brda“ na obroncima Suve planine metodom čovek – priroda – bog, znači bez učešća lekara. (Protokol i praktikovanje ove metode zajedno sa Prirodnom medicinom i Hamerovog „gvozdenog zakona“ u nastajanju kancerogenih i ekvivalentnih bolesti u Centru za izučavanje i primenu prirodne medicine na obroncima Suve planine, lokalitet Rajska brda).
Činjenica je da je ljudsko telo najefikasnija „mašina“ za preživljavanje koja postoji na planeti. Imamo najrazvijenije funkcije za preživljavanje, instiktivne i samosvesno prilagodljive svakoj situaciji.
Naš imunološki sistem može da reši svaki problem koji nastane u telu a uz pomoć centralnog „kompjutera“. Stvar je samo u tome kakvi smo mi operateri o kod koga smo učili „zanat“. Slične, samo manje razvijene komjutere imaju i životinje. Za razliku od nas koriste ga efikasnije. I divlje životinje oboljevaju kako od kancera tako kod drugih bolesti, razlika je sa samo što je period bolovanja mnogo kraći a procenat preživljavanja i do 95% kada je kancer u pitanju.
Razlika i ključ rešenja je u:
–       načinu Ishrane;
–       načinu kako divlje životinje reaguju na opasnost tj na stresne situacije;
–       procesu  izlečenja i „upotrebi lekova“.
8.       DEFEKT ČUDESNE MAŠINE
Fundamentalna razlika izmedju čoveka i životinje je što životinjskim svetom dominira instikt a čovek je u velikoj prednostizato što osim instikta poseduje i inteligenciju. Kada instikt i inteligencija dodju u konflikt zahvaljujući superiornosti inteligencije ona vlada instiktom.
 upravo je ovo defekt šudesne mašine.
Istikt je rezultat 3 milijarde godina eksperimenata ne teorije već realnih, konkretnih pokušaja i grešaka.  Zahvaljujući instiktu ceo živi svet se razmnožava, hrani i raspoznaje hranu od otrova. Divlje životinje daruju život svojim mladuncima, bez onih teškoća koje mi imamo.  Činjenica da ne znaju ni da čitaju ni da pišu niti konsultuju akademike a ni lekare ne stvara im nikakav problem.
Mislim da je trenutak da vam kažem da ne stojim na stanovište da su lekari blesavi i šarlatani
Čini mi se da ne postoji lepša profesija nego lekar. Ponosan sam na svoje prijatelje lekare.  Najbolje poznaju svu kompleksnost ljudskog tela i toliko puta su spasili život mnogim ljudima. Što više uče shvataju da malo znaju takvi su najbolji. Ali ako rade samo na osnovu ograničenog univerzitetskog saznanja bez razumevanja posledica svojih profesionalnih postupaka postaju ekvivalentni onom odomaćenom majmunu koji traži da vam popravi auto. Ali i lekari su ljudska bića. Ne negiram da znaju bolje od bilo koga anotomiju (sve one nazive na narodnom i latinskom jeziku – čudo jedno) i osnovu kako funkcioniše telo
ali nasuprot Inteligencije koja nas je stvorila svi smo mi ono pametno majmunče.
Evo vam dobar savet: bez obzira koliko je neko primarijus i famozni stručnjak a daje vam savete koji su protiv pravila Prirode – ignorišite ga.
Nekoliko reči o sindromu svestranog majmunčeta – zna sve a neće ništa da promeni.
Svi smo svesni katastrofalne ugroženosti eko sistema  naše planete. Upotreba pesticida i drugih otrova u biljnoj proizvodnji svake godine je u porastu. Hormoni i antibiotici u odgoju životinja sa čitavim Mendeljejevim sisteom i hemijskom enciklopedijom u završnoj fazi proizvodnje hrane deponuje se u naše telo. Bolujemo od  „milion“ neizlečivih bolesti. Trebam li reći da divlje životinje ne pate od zatvora, proliva, acidoze, lošeg varenja, čira na želucu, iritirajućeg debelog creva, visokog pritiska, holesterola, stomačnih i bubrežnih smetnji…  da liste čuli da neki tigar ima veštačku vilicu, slušni aparat, naočare ili pejsmejker? Divlje životinje ne idu na dijalizu ne umiru od infarkta (ako nije vodja čopora) ni od tumora i nemaju dijabetes.
Čini li vam se da naše bolesti zavise od onoga što jedemo? Bolesti ne ali zdravlje da. Šta to znači. Hrana nije lek ali izvor zdravlja sigurno. Kako da razumemo i izadjemo iz lavirinta u koji su nas uveli eksperti, od rodjenja stalnim ispiranjem mozga. Do kraja ovog programa saznaćete tajne prirode koje su rezultat  stvaranja 3.milijarde godina. Malo hrabrosti, čist razum i mudrost i da restartujemo mozak
Prvo pitanje:
9.       KOLIKO TAČNO ŽELITE DA IMATE KILOGRAMA
Da li ste već odlučili? Bilo koji metod da ste koristili, proračunavajući  idealnu težinu, ne želim da znam. Možda ste koristili one  tablice na osnovu visine i godina to mu dodje, onako, naučno. Šta god da je to je osmislio čovek a ne priroda. Evo vam dokaza: možda moj problem nije što imam 15 kg više nego zato što imam 20cm visine manje. Koje je pravo i koja je logika ovih experata da tvrde da ljudi iste visine moraju imati isti broj kilograma. Ovde ste upravo žrtva sindroma svestranog majmunčeta.
Upotrebite vaš zdrav razum. Opterćenost idealnom težinom vam samo stvara konstantne probleme. Zašto stalno gledati u vagu kada i bez nje znate da ste debeli. Prvi stepen vaše idealne težine je kada se pogledate u ogledalo i budete zadovoljni. Drugi je, kada se, sa težinom koju imate, probudite ujutu, savršeno odmorni, puni energije, spremni da  svaki novi dan započnete sa ogromnom voljom za životom. Znači odbacite tezu o idealnoj težini. Pred vama je jedan vodič da dostignete težinu koju želite. Karakteristika ovog programa je jednostavnost uzeta iz prirode.
Debljina kao i starost dolaze lagano skoro neprimetno samo slike nam budu svedoci minulog vremena. Mislite li da je skidanje kilograma kao odelo. Sigurno da mislite, koliko puta vas je neka reklama oduševila, dala vam nadu i vi započeli program. Deset kilograma za toliko dana, bla, bla… Zar vas ne bi iznenadilo i ne biste otišli doktoru da ste u toku noći izgubili 10kg.  Znači ostavimo naučne i nepotrebne priče po strani krenimo logikom i jednostavnošću. I još nešto neka nas prati zadovoljstvo i entuzijazam. Samim odbacivanjem idealne težine već smo korak napred. Dobra strana ovog programa je što ne trebamo držati nikakvu dijetu već jednostavno promeniti navike u ishrani. Jednom posejano seme, ne stojimo pored njega već jednostavno čekamo da nikne, ovaj program tačno tako funkcioniše. Kada ste ga započeli već ste ušli u sistem pune svesnosti, možete da uživate u životu jer ste rešili problem vaše težine a kilogrami će se topiti prirodnim tokom. Na dobrom ste putu, sledeće je:
10.   PROGUTANO I ELIMINISANO
Progutano: količina i kvalitet hrane koju jedemo
Eliminisano: utrošena energija u procesu varenja i ostatak koji izbacujemo
Pod hranom podrazumevamo i ono što pijemo. Ako je količina upotrebljene hrane veća od eliminisane, naša težina raste. Cilj nam je da da imamo ravnotežu izmedju unešene i eliminisane količine kako bi smo održali formu težine. Hormolnalna ravnoteža i metabolitičke varijacije su podrazumevane. „Jedem kao ptica ali sve ostane na meni“ – ovo je konfuzno i izgovor za prežderavanje. Da li ste videli debele ljude u ratnim logorima i oni jedu kao ptice. Ovi je priča koja ima smisao sve dok nije došlo do enormne težine i pouka da ne prisiljavamo sebe i svoje bliske, naročito decu da pojedu „samo još ovo“ – jer ona rastu. Koji idiotizam u deformaciji roditeljske brige.
Ovaj program za redukciju telesne težine ne insistira na neke posebne fizičke vežbe. Svi tz.eksperti, pridaju esencijalni značaj fizičkim naporu. To je još jedna pogrešna komponenta u smanjenju težine. Zašto to da vam kažem kada i sami znate. Više se krećete, više ste žedni, više jedete, više „eliminisano“. Znači nije u tom grmu zec.
Hajdemo malo da napravimo analogiju sa vasim autom:
Siguran sam da nijedan vozač ne zna koja je težina njegovog vozila sa praznim rezervoarom. U suštini i nema potrebe za tim. Kada benzin nestane, napunimo rezervoar i težina vozila poraste. Kako trošimo benzin tako se ukupna težina vozila smanjije ali osnovna uvek ostaje ista. Da li bi vam palo na um, nešto ovako blesavo: u opštoj halucinaciji smatrate da vam je auto pretežak. Da biste mu smanjili koji kilogram odlučite da napravite nekoliko krugova u kvartu i utrošite koji litar preskupog benzina.  Nebi, naravno to može da uradi samo neki blesavko. Svi koji trče sa ciljem da skinu koji kilogram upravo ovo čine. Genijalno, zar ne?
Ako vam analogija nije baš adekvatna evo malog dodatka: kada utrošite sav benzin auto će stati, kod vaše povećane fizičke aktivnosti, nagomilane masti će početi da sagorevaju i počinjete da gubite težinu. Dobro je zar ne? Ali kada se prestane sa rigoroznim vežbama morate postiti tj. redukovati količinu hrane i napitaka. U suprotnom ponovo ćete vratiti kilažu, kako to obično biva. Po završetku svake vizičke aktivnosti javlja se velika potreba za hranom i pićem. Ograničavanje toga vodi vas u razna ispadna psihološka stanja. U tom trenutku morate se osloniti na disciplinu i jaku volju vi ste u stvari osoba na dijeti. Sigurno ste imali takve dobre rezultate ali su kao i uvek privremeni. Već smo ranije ukapirali da dijete ne funkcionišu. Da je tako ne biste bili ovde. Zašto komlikovati život kada imate ovaj program. Da se razumemo nismo protiv fizičke aktivnosti ona je uslov i merilo zdravog života ali nije način za redukciju kilograma.
Sva živa bića, kao što je i situacija sa autom imaju svoju baznu, standardnu tj. idealnu težinu. Kako je moguće da nam je ovaj koncept jasan kada se radi o autu ali je tako nerazumljiv kada ga trebamo primeniti na svoje telo.  Pogledajmo razloge zašto jedemo.
11.   ZAŠTO JEDEMO
Odgovor je jednostavan da nebi umrli od gladi. Vrlo često imamo i banalne razloge: „navikao sam da jedem tri puta dnevno“, „baš volim da jedem“, „jedem zato što sam nervozan“, „da se ne baci“, osetio sam tako dobar miris i odmah sam ogladnio“, „kada sam pogledao tu hranu, nisam mogao da odolim“ Mnogo je razloga i konfuzije, zašto sedamo za stolom ili onaku u trku. Ima li nečeg lepog u svemu tome. Živimo da bismo jeli ili jedemo da bismo živeli? Tek jednog dana nadjemo se u lavirintu zavisnosti, izgubljenog zdravlja i prekomerne težine.
Zamislite jednu konfuznu situaciju na primeru našeg auta: „draga moja, dosadno mi je i nešto sam nervozan idem na pumpu da napunim rezervoar“, „pa to si uradio pre pola sata“, „nema veze, brzo se vraćam“.
Ili nešto još upečatljivije: „nedeljom imam običaj da uzmem 50 l benzina, tako sam siguran da ne ostanem bez goriva“, „šta ako ne koristiš auto tokom nedelje“, „nema veze. Prešlo mi u naviku. Ponekad je prava katastrofa, znaš rezervoar hvata samo 50 l,i nije baš zabavno videti kako taj skupi benzin teče po zemlju. Jako je opasno. Kakve svadje i objašnjenja imam sa osobljem koje radi tamo i drugim vozačima, ali kao što sam ti rekao, prešlo mi u naviku“.
„Šta se dogadja ako ti tokom nedelje treba više od 50 l“, „ništa“, „guram auto“ – eto zašto tačno tako radim svake nedelje“.
Ove diskusije su sigurno rezervisane za ludake. Najverovatnije ovako nešto ne bi uradio ni jedan idiot još manje jedna inteligentna osoba, kao što ste vi. U svakom slučaju sigurno je da niko i nikada svoj auto ne tretira ovako ali
upravo ovako tretiramo svoje telo
Motiv kojim se rukovodila priroda da osetimo potrebu za hranom je isti kao kod automobila. Ako nema goriva auto ne ide, ako ne jedemo umrećemo od gladi – osnovni dinamički princip postojanja je OPSTATI.
U nedelji u kojoj prodjemo mnogo kilometara potrošićemo više od 50 l benzina ali ako nismo vozili nećemo sipati u rezervoar 100 l. Znači količina benzina ne odredjuje koliko kilometara ćemo preći našim autom nego potrebe koje imamo. Radi se o jednom racionalnom principu na osnovu kojeg bi trebalo i čovek da funkcioniše.  Da li je tako uvek i kod svih. Ne. Ovaj višak koji „sipamo“ naš organizam deponuje u obliku masnih naslaga, sam čin sipanja smo uspeli da deformišemo i da isključimo mehanizam kontrole unošenja hrane. Da li je tako? Naš problem nije što jedemo mnogo, moramo ukapirati motiv ZAŠTO jedemo mnogo jer to je rešenje problema. Odgovor je: ZATO ŠTO JEDEMO LOŠE.
Usmerimo se sada na hranu koju jedemo.
12.   HRANA KOJU JEDEMO
Potrebno je da razumemo koji su efekti pogrešne ishrane po naš organizam. Došli smo do krucijalnog momenta u razotkrivanju tajne ovog programa, zdrave ishrane i dugovečnog života. Znam da vaš strah prelazi u paniku isčekujući uputstvo da ćete celog života jesti zelunu salatu sa narendanom šargarepom iz organske proizvodnje ili da ste opet prevareni kao i uvek kada vam je neko nudio čudotvorno rešenje za vaš nerešiv problem. Ne brinite. Ovo je jednostavan i lak program a pre svega bićete ispunjeni zadovoljstvom.
Vratimo se vasem autu.
Ako je motor na benzin hoćete li ga napuniti naftom? Poznajete li nekog takvog kretena koji će umesto ulja da sipa pileću čorbu? Ma sigurno da ne. Svako zna da ako se ne pridržava uputstva za upotrebu da auto neće dobro raditi a i vek trajanja mu se drastično smanjuje. Te stvari može samo jedan ludak da ignoriše.
Kroz vekove, Priroda i evolucija su stvorile neograničen broj različitih kreatura, od ameba do žirafe i čoveka. Kako je moguće da su neka bića na konstantnoj dijeti. Kroz milione godina života na zemlji, različite vrste životinja su se odlučile i podelile hranu izmedju sebe. Postoji mehanizam kako izbalansirati period kada ima obilja hrane i kada je skoro nestane. Do pojave zamrzivača na selu je bila ishrana specifična po godišnjim dobima ali vrlo adekvatna.
Vrat žirafe, slonova surla, kožice na šapama kod vidre…su u funkciji boljeg iznalaženja hrane. Pošto kaola i panda imaju specifične dijete, prva jede samo listove eukaliptusa a druga bambu.Ovo lišće nije interesantno ni jednoj drugoj vrsti. Egzistencija ovih životinja je ugrožena zato što nestaju šume sa njihovom hranom. Te specifične dijete nisu obavezno pretnja istrebljenju vrste. Uzmimo termite, hrane se isključivo drvetom, možda za vas i za mene to nije baš ukusna hrana ali za njih je to siguran opstanak kroz milione godina. Spektakularne mutacije kod različitih vrsta nisu se razvile preko noći, prošlo je mnogo miliona godina do aktuelnog stanja.
Kao što proizvodjači automobila preporučuju gorivi i mazivo tako je Priroda svakom živom biću podarila režim ishrane. Kaže se „ono što je za nekog hrana nekome je otrov“. Digestivni aparat kod svih vrsta razivijao se na osnovu raspoložive hrane. Traba li onda mi da jedemo sve što nam padne pod ruku, iako u našem digestivnom aparatu nije došlo do većih promena još od vremena kada su naši preci živeli na drvetu.
Ako u našem autu sipame naftu umesto benzina, on neće da ide. Mi naprotiv, bez problema ćemo preživeti nemoguće vrste i varijacije u ishrani. Odakle mi onda pravo da tvrdim da je za nas predvidjen odredjeni režim ishrane. Ali to nije razlog zašto čitate ove redove.
Vi jedete pogrešnu hranu. Zato ste apatični i debeli.
Tačno je da preživljavamo samo zato što je naš organizam neograničeno sofistikovaniji od bilo kog automobila. Toliko je sofisticiran, čak i da progutate novčić ili komad stakla , vaše telo je u stanju da sve to eliminiše ali to ne znači da monete i staklo treba da budu deo naše ishrane. Ovo je jedno čudo našeg sistema za varenje – naše telo može jednu zavidnu količinu odpada da odstrani bez evidentnih poteškoća.
Znači li to da imate dobar razlog da tretirate svoje telo kao da je kanta za smeće.
Samo da znate divlje životinje se hrane isključivo prirodnom hranom.
13.   ŠTA PODRAZUMEVAMO POD PRIRODNOM HRANOM
Prirodna hrana je ona koja se konzumira u prirodnom stanju. Drugim rečima – namirnice koje nisu izmenjene već se konzumiraju u svom prirodnom obliku. Odnosno, ne sadrže nikakve aditive uključiv i so i biber i nisu: kuvane, pečene, rafinisane, konzervirane, zasladjene, aromatizovane, dimljene, flaširane i tako redom. Šta sad kažete: „koja je ovo prevara –  ne možemo da kuvamo i pečemo hranu i da više ne bude začinjena omiljenim umacima i tako zdravim začinskim biljem“?   Naravno da možete, najbolje u ovom programu je što nema ograničenja. Želim samo da vas pitam znate li koju hranu možete konzumirati „alla natura“ bez spremanja i bez začinjavanja ili sladjenja, gde je ukus odličan. Nisu li to samo sveže i sušeno voće i povrće? Nisam rekao da mora da vam se sve ovo svidja nego da se samo ovo može smatrati prirodnom hranom. Hajdemo da se podsetimo koliko tretmana je prošla jedno parče prepečenog hleba za užinu sa puterom i marmeladom (dijetalni su gora varijanta). Žito je samleveno, brašno rafinisano, dodaje se kvasac i razni aditivi, testo se peče i dobijemo hleb. Kasnije još jedan put pečeno. Puter napravljen od kravljeg mleka. Sigurno mislite da je mleko prirodna namirnica, da ali samo za telad. To mleko je pasterizovano, homogenizovano, ohladjeno i ponovo tretirano da postane maslac koji držimo na hladno da se ne pokvari. Za marmeladu kuvamo voće, dodajemo šećer koji je već rafinisan. Zamislite koliko je zahvata uradjeno da bi smo napravili užinu a svakom preradom smo se po jedan stepenik udaljavali od prirode.
Možete mi odgovoriti“ pa šta ? sve je uradjeno da bi se proizvod poboljšao. Tačno ali ovo je onaj famozni sindrom sveznajućeg majmuna – hranljive, prirodne  namirnice pretvorene su u smeće. Ali o tome kasnije.  Sada se prisetite šta ste jeli ovih dana da li je bilo nešto prirodno.
Životinjski svet delimo na mesoždere, biljojede i svaštare. Ovi poslednji uglavnom jedu jednu vrstu hrane za vreme obroka. A mi? Koliko raznovrsnosti imamo u samo jednom zalogaju. Možda zato što nam upravo  to odredjuje socijalni status. Ništa nas ne brine sve dok je telo zdravo.  I kada dodje do bolesti svi nešto pričamo, da ne kažem lupamo, zdrava hrana, organska, makrobiotika, kalorije … bla,bla – lutanje kroz maglu, prerana smrt a onda „naša familija ima lošu genetiku“ – sve apsurd do apsurda, bilo da se radi o običnom polupismenom čoveku, doktoru ili dijetologu svi smo deo zajednice ispranih mozgova i aberisanog ponašanja.
Zamislite da ste ostali bez benzina i ja vam kažem sledeće: “auto ide zahvaljujući sagorevanju mešavine benzina i vazduha. Ja imam jedan plastični dzak i znam da je on isto kao i benzin derivat siriove nafte. Ako raskomadamo dzak na komade, gurnemo ga u rezervoar, duvamo vazduh i problem je rešen“. Možete misliti da li sam genije ili valjani kandidat za ludnicu. Apsurdnost predloga je očigledna svakome.
E, baš tako mi tretiramo naš organizam za svo vreme ovog i zbog toga, skraćenog života. Nazovimo ovaj stav: sindrom plastičnog dzaka ili kese
14.   SINDROM PLASTIČNE KESE
Mali nedostatak kod auta nas dovodi do očaja i odmah nastojimo da to ispravimo. Najveću dragocenost koju posedujemo, od koje nam zavisi dužina i kvalitet života , tretiramo kao kantu za smeće. Kaola i panda reskiraju istrebljenje jer neće da prošire svoj jelovnik a ljudskom rodu ovolike varijacije u ishrani uzrokuju preranu smrt i otežavaju život raznom bolestima. Po nekim pokazateljima ljudski rod nije još dostiga donju granicu mogućeg života. Na sadašnjem evolutivnom stepenu prosek života bio bi oko 120 godina, da čovek-lekar nije zagospodario nad čovekom-vrstom i time zatvorio lavirint do neke nove (r)evolucije.
Za pravilno varenje znate da je bitno žvakanje. Sada imamo na hiljade proizvoda koje ne treba žvakati, gledajte svoju decu kako proždiru hamburgere i umesto žvakanja natapaju ih coca-colom. Slano začinjeno slatkim, kao kada vam u 11h uveče neko onako izgubljeno kaže dobar dan. Ko je od nas napravio kantu za smeće?
Zvuči apsurdno ali upravo su takozvani eksperti i dr. Dijetolozi to učinili. Uče, nas i naše roditelje od malih nogu da nam proteini i kalcijum trebaju da bismo imali zdrave mišiće, kosti, ligamente i zube. Tačno! E koji je najbolji način da uzmemo proteine. Očigledno da jedemo meso. Tako mi jedemo meso od krave. Ali ako se malo zamislimo, ima li tu logike, da li je to tačno? Odakle kravi proteini i njeni mišići. Pa ona je vegeterijanac. Koje su najveće životinje na zemlji. Slonovi, žirafe, konji, gorile… al nas neko tu laže za debele pare a mi slepi kod očiju – ne nego su nam mozgovi isprani. Pa sve ove životinje su biljojedi i još imaju dug život a odakle njima mišići?!? Ako takozvani eksperti, dijetolozi i doktori savetuju da jedemo mišiće-meso da bismo se snabdeli proteinima zašto potrebe za gvoždjem i kalcijumom ne nadoknadimo jedući kosti i zube ili još bolje direktno opiljke i pesak!?!
Malo čudno zar ne ali logika njihove terije tako nalaže.
Savetuju nam ti tz.eksperti da pijemo mleko i jedemo sir kako bismo povećali količinu kalcijuma i imali čvrste kosti i zdrave zube. I ovo je vrlo smešno. Da li se slažete sa mnom da su slonovske kljove najveći zubi koje ste videli. Šta mislite koliko sira i mleka mora slon da pojede da to čudo poraste i ostane zdravo?
Usvajanje koncepta Sindrom plastične kese je fundamentalni iskorak za delovanje ovog jednostavnog i prirodnog programa ishrane koji prati pre svega visoka samosvest i zadovoljstvo. Sledeći put kada vam neki „stručnjak, dr, prim, prof, spec“ savetuje da koristite neku posebnu hranu ili neki preparat  koji će da vam nadoknadi vitamine ili nutritivne elemente koji vam nedostaju, setite se raskomadanog plastičnog dzaka u rezervoaru za benzin. Karburator auta nije jednostavan a naš aparat za varenje je hiljadu puta kopleksniji i sofisticiraniji.
Ako ste preokupirani za moguće vitaminske  karence, uravnoteženost vaše ishrane ili brojite kalorije, naša civilizacija je stvorila te probleme od trenutka kada su zapostavljena učenja Prirode.
Nemojte zaboraviti nikada, da je  život na zemlji milionima godina bio bez ovih skalamerija. Još i danas divlje životinje lepo žive  „bez vitamina“  a njima su najpotrebniji nemaju centralno grejanje, mogu lako da se prehlade, ne peru hranu pre upotrebe i još uvek jedu sirovo o mikro talasnoj da ne pričamo.
Pada mi na um da nije lepo ne slušati doktora, setite se onog akademika koji za debele pare objašnjava da će nam sve pocrkati ako ne kupimo germanijum 132 ili nutrizionistu koji priča o čudesnom zrnevlju Chia za 40€ po kg a nikako da pomene ovas koji ima bolje karakteristike od Chie samo je problem što košta 80din/kg pa nutricionisti nema ni za kafu, dakle nije lepo ne slušati ih kada su oni baš studirali  funkcionalnost tela. Ako vam jedna učena glava da savet koji je kontradiktoran sa inteligencijom prirode koja nas je stvorila taj će atakovati i na vaš  zdrav razum a boga mi, može i rezervoar da vam napuni komadima plastike, sve zbog nauke koju propagira.
Još jedan važan momenat u spoznaji ovog programa ne moramo znati kako funkcioniše naš digestivni trakt, kao što ne znaju ni životinje ali bar vidimo pogubne posledice njegovog lošeg rada po naše telo. Obično zavlačimo glavu u pesak sa izgovorom da su nam toliko stvari  uskraćene pa sad ajde da štedimo na hrani. Žrtvujemo dug život za navodno zadovoljstvo koje nam uskraćuje normalno kretanje, savijanje, sex, otežano disanje, hronični umor, noćne nesanice zbog lošeg varenja, prolive, zatvore – stvarno ima mnogo dobrih razloga da se prejedamo?  I kada svakog jutra sebi kažemo „ odlično, dovde je išlo jako dobro“ kao reči čoveka iz vica koji je pao sa krova solitera pa u visini desetog  sprata govori ovo isto. Želim još jednom da vas podsetim da je vaše telo najvrednije dobro koje posedujete. Sve ostalo znate i sami. Jedno logično pitanje, kako to da više brinete o svom autu trošite novac i vreme, ne sipate slanu vodu u njega ili neku sličnu glupost dok svoje telo trujete svakodnevno. Da li se to radi iz čiste gluposti ili postoji neko racionalnije objašnjenje, verovatno iz neznanja i nedostatka jasnih pogleda na tu problematiku. Naše navike u ishrani su stvarane tradicijom, neznanjem, raznim pravilima i savetima nestručnih ljudi, komercijalnim interesima,  reklamom, kontradikcijama što je izrodilo totalnu konfuziju. Imamo na hiljade uputstava – jeste nelogična ali ih imamo. Telo nas upozorava svakodnevno da je izloženo neverovatnom maltretiranju ali brigu o njemu mi smo prepustili ljudima koji nam evidentno zaobilaze istinu.
15.   KAKO DIVLJE ŽIVOTINJE RAZLIKUJU HRANU OD OTROVA
Kako divlje životinje uspevaju da prepoznaju dobro od lošeg,hranu od otrova. Ukratko, Priroda je snabdela svoje „štićenike“ osećajem da na osnovu mirisa i ukusa nadju svoju hranu. Sve što je dobro ima prijatan miris  i odličan ukus i obrnuto. E, zašto se onda Stvoritelj poigrao sa ljudskim rodom pa je sve ono što je opasno po naše zdravlje – dim, alkohol, sočne šnicle, slatki šlag, kolači svih vrsta, čokolada… sve tako lepo, ukusno, slatko – milina jedna. Zašto ovo nije neukusno pa da nas ne muči ono što nas muči. Za sve one koji veruju u Boga imam radosnu vest nije ništa posebno imao prema ljudskom rodu već je stvarao po zakonima prirode – sve je stvoreno baš tako neukusno i odvratno kao i svaki otrov.
Čovek je taj koji je smislio da će dobiti jedno ekstra zadovoljstvo kada počinje da se truje nikotinom, narkoticima, alkoholom i različitim prehrambenim djubretom. Istina je da hrana koja ima najbolji ukus je upravo ona koja je najbolja za nas.
Da naglasim da ukus postoji sa ciljem da bi divlje životinje znale šta da jedu. Može li biti jednostavnijeg uputstva za upotrebu i istovremene najgenijalnijeg. Kreator je toliko unapredio sistem da recimo, ne treba pisate rok upotrebe. Kada prirodnim  proizvodima izadje rok upotrebe oni loše izgledaju, imaju odvratan miris i još gori ukus – da li je neko uspeo da pojedene trulu jabuku?
Kako naše ineligencije ne kapiraju dobro Stvoritelja nekome je ipak palo na um, što bi rekao Tesla „rešenje krupnih problema leži u jednostavnosti“ da saopšti revolucionarnu istinu:
hrana ima dobar miris i dobar ukus
otrov ima odvratan miris i još gori ukus
Jedna namirnica da bi bila prihvatljiva za ishranu ne mora da zadovolji sva čula ali ako se buni jedno čulo budite pažljivi. Posebno kada postoji dobar miris ali grozan ukus kao što su duvan, kafa, alkohol… To apsolutno znači da je predmet naših želja u kombinaciji sa droga-otrovom. Kada su miris i ukus vrlo tesno vezani, nemojte poći od toga da ako vam se svidja miris da morate prihvatiti i ukus. Probajte da pijete vas omiljeni parfem … ili je možda bolje ne?
Znači čula su nam sigurni vodiči kroz život.
Problem moderne civilizacije je
1. Sindrom nedostatka koncentracije koji isključuje mnoge naše prirodne sposobnosti tj. naš upravljački centar – mozak
2. Autodegradacija ličnosti koja je generator mnogih nedaća i bolesti koje mogu da zadese čoveka i ljudski rod. O ovome više u drugim segmentima OPTIMUS-a.
Važnije od naših čula je intuicija a možemo reći i instikt. Instikt ulazi u igru kada dodjemo u sukob sa logikom. Ne zaboravite da je logika prozivod novijeg vremena u evoluciji – trenutak odvajanja čoveka od majmuna a instikt je star koliko i pojava prvog jednoćelijskog organizma a nastao je u logičkim procesima pokušaja i pogrešaka. Ima li nešto bolje od ovoga?
Zato je jednostavno prihvatiti ovaj metod. Prvi put od kada imate problem sa težinom tj. sa zdravljem ako sledite OPTIMUS logika i instikt neće biti u konfliktu a otkloniće se uzrok mogućeg šizofrenog ponašanja gojaznih osoba.  
Sada budite sigurni da je hrana namenjena vašem zdravlju i odličnoj formi prijatna i da će biti po vašem ukusu.
Nećete više biti mučeni i imati konflikte i dijetalne noćne more a pre svega nećete više gladovati da bi ste imali koji kilogram manje ni trčati da biste bili u dobroj formi. Ok. Pre nego što naučimo da trčimo moramo znati da hodamo. Zasad je važno da znamo kako funkcioniše uputstvo za upotrebu. Uskoro ćemo naučiti kako smo upali u lavirint iluzija i što je najvažnije naučićemo kako iz njega da izadjemo. Zasad samo prihvatite da je najbolja hrana za nas sa najboljim ukusom i mirisom. Ovo su uslovi prirode koje su divlje životinje prihvatile i samo zato nemaju problema sa hranom i zdravljem.
Još nismo identifikovali meni’ koji najviše odgovara ljudskoj vrsti ali smo utvrdili principe koji treba da odrede naše opredeljenje u ishrani. Ali…
16.   KADA POČETI A KADA ZAVRŠITI SA JELOM
Jednostavno. Priroda nas je obdarila genijalnim sistemom zvanim glad. Generalno glad smatramo neprijatnim osećajem pogotovu ako smo proveli godine u borbi protiv kilograma. Da nije gladi organizam bi izumro bez unošenja tako potrebne hrane.
17.   VAŽAN ODNOS IZMEDJU GLADI I UKUSA HRANE
Italijani i Francuzi su veliku majstori kuhinje. Sedajući za sto požele vam dobar apetit. Naša i nemačka varijanta je nešto blaža kažu samo prijatno. U svakom slučaju znači. „koja glad, iskoristimo i uživajmo u krkanju“. Meni još niko nije poželeo da jedem dobru hranu a vama?  Podsećam: zadovoljstvo u jelu je da bi se umirila glad. Znači:
Jedite samo kada ste gladni
Hrana ima dobar miris i dobar ukus samo kada ste gladni
Mnogi će reći da je zadovoljstvo, zajednički porodični ručak, večera sa prijateljima … ali ovde govorimo o hrani a ne o običajima,  ritualima i navikama. Ispiranjem mozga, kome smo uvek izloženi, izgubili smo, zaboravili osnovni motiv – zašto jedemo. Ako prihvatite princip da jedete samo kada ste gladni a da prestanete kada više niste gladni (pod uslovom da niste iskipovali u stoma  pola šerpe za dva minuta) ne samo da ćete uživati u hrani nego nećete imati problema sa težinom.
Jesti je zadovoljstvo – prejedati se izaziva mučninu
Nemojte mi reći da pokušavam da vam oduzmem „još jedino zadovoljstvo koje imate u životu“ samo zato da biste osetili glad. Ako vam tako izgleda kasnije ću vas uveriti da grešite. Cela ova priča bi se svela na ono: nosimo preuske cipele samo zato da osetimo zadovoljstvo kada ih skinemo.  Stvoritelj je koncipirao mehanizam gladi ne da bismo patili već da bismo nekoliko puta u toku dana uživali i bili srećni i zdravi. Ako činimo drugačije, činimo bez dovoljno svesti ili nam je mozak jako ispran – u svakom slučaju na sopstvenu odgovornost.
Odnos izmedju gladi i ukusa odredjuje navike u ishrani a radi se o maču sa dve oštrice. Sva živa bića, uključiv i ljudski rod, imaju prirodnu predodredjenost za jednu vrstu hrane i sve dok je ima nemaju potrebe za promenom. Panda i kaula po cenu istrebljenja ne menjaju svoj jelovnik. Sada je trenutak da se oslobodimo vrlo raširenog straha kada se govori o promeni navika u ishrani koje nam je nametnulo potrošačko društvo a to je strah od jednolične ishrane.
18.   NEVEROVATNA RAZNOVRSNOST HRANE
Ljudska inteligencija je na polju ishrane, napitaka i duvana darivala ogroman broj raznovrsnih proizvoda. Zavisnici od nikotina mogu da ga konzumiraju, šmrkanjem, žvakanjem, udisanjem, lula, cigara,cigarete, guma sa nikotinom, flasteri, sprej a upravo je stigla i ekološka cigareta (nije onaj bezobrazni vic) gde udišete razne aromatične gluposti mada su najdalje u zezanju otišli oni tipovi što vam prodaju karticu koju držite pored paklice cigareta. Unutar ovih  kategorija postoje varijacije od nekoliko stotina flastera do nekoliko hiljada različitih vrsta cigareta. Ista priča važi i za alkohol, postoje hiljade izmišljotina za jedan jedinstven etil alkohol C2H5OH ili ako se Zozi zapriča pa uzme iz drugog bureta na kome piše CH3OH, da napravi šljivovicu, onda u Srbiju 100 grobova više i to je to.
Ova lepeza proizvoda, vidjena je kao napredak i „žrtvovanje“ proizvodjača kako da udovolje potrošačima da olakšaju ovako zajebani život na zemlji jer očito je da u rajski život niko ne veruje (po najmanje crkveni veliko-i-nisko dostojnici koji na toj priči zaradjuju milione voze maseratije, mercedese i tako – ovo naravno nema veze sa ishranom ali je istina). zavisnici od nikotina ne samo da konzumiraju isti otrov – vrstu nego i podebelo plaćaju „…u sto poza“. Indentična stvar je sa konzumentima alkohola. Patnje kroz koje prodjemo držeći dijete i žudeći za nekom vrstom hrane koja nas čini sretnim (masti, ugljeni hidrati, belančevine, minerali i vitamini) na kraju završi kao kod pušača i konzumenata alkohola – prividno izobilje.
Ako bolje razmislite čak i ta šarenolika hrana je vrlo ujednačena jer sve u svemu  naša omiljena hrana je šta u stvari? Ne toliko navika koliko sećanje na nešto, na nešto lepo. Izgubljeni u ovom svetu, usamljeni posežemo za onim što će nas sa najviše čula vratiti u vreme kada smo bili voljeni. Na ovome posebno profitiraju „bakin kolač“, „tradicija u sušenju mesa“ – vidite dedu u pušnici on vam kao donosi (vaše srećno vreme) i vi na stolu dobijete hemizirane papke, tovatnu mast, uši i po koji komad mesa punog hormona, modernom tehnologijom pripremljen za 6h, dakle hrana-smeće je na vasem stolu za velike pare a vi presrećni.  Ovih dana je bila reklama za čokoladu koja se izjednačuje s ljubavlju. Vi se opijate svojim ljubavima kupujući jedan vrlo snažan otrov. Ta fabrika slavi 90 godina postojanja, koliko bismo imali 90-o godišnjaka da nije bile te fabrike i njoj slične.
Ali ne bojte se – ovaj program nema namera da limitira vaš izbor poželjne hrane. Nastavićete da jedete ono što vam se svidja, tačno kao što radite sada, kako za doručak i ručak tako i za večeru, u kući, restoranu ili u goste. Jedina razlika biće da ćete jesti hranu koja vam se stvarno svidja, ne onu koja je i tri puta skuplja nego što vredi ali dozvolili ste da vas prevare vrlo jednostavnim, čak vrlo providnim pričama. Konzumiraćete obroke koji će vam dati energiju, zdravlje i volju za životom a ne kao do sada posle ručka jedino što vam treba je krevet da se svalite i u njemu provedete bar 2h.
19.   HRANA-SMEĆE
Priroda je učinila da u nedostatku predodredjene hrane, životinje prelaze na sličnu. Gorila (spada u red velikih životinja, pametnije se ponaša od čoveka kada je hrana u pitanju, ne pravi greške na račun svoga zdravlja) kada nema dovoljno voća prelazi na drugu biljnu hranu, ne pati od stomačnih problema i ne povećava težinu. Znači u prirodi postoji rezervni položaj, veća glad ukusnija ali ne i  adekvatna hrana..
Hrana-smeće nije ono što neko odredi već kategorizacija po pravilu prirode. Ono što je za nas odpadak ili jako loše za neku drugu vrstu je glavna, predodredjena hrana npr. drvo za dabra.
Hajde od sad da upotrebimo našu inteligenciju i odredimo – pronadjemo naš  idealni meni. Nemojte zbog naše lenjosti da smo u službi vlastite propasti. Kamuflirana hrana-odpad postaje eliksir samo zato što neko treba da zaradi novac na lakši način ili zato što ima zle namere. Znači počinjemo sa mentalnim vežbama – da vidimo koju hranu nam je priroda pripremila da nam stvarno bude melem za svaku ranu a ne samo prazna priča dovitljivih trgovaca i lažna nada po stoti put prevarenih nas, tj vas.
20.   HRANA KOJU VOLIMO
Da li znate zašto Kinezi vole pirinač, Talijani pizu,  mi kačamak a Leskovčani papriku pa unutar svega toga razne varijacije. Znam neke koji skakavce ne bi jeli ni za živu glavu a tamo negde su specijalitet imam i recept ako vas interesuje. Znači li to da priroda ipak generalno nije odredila ukus hrani nego je dala pojedinačno ljudima da formiraju svoj ukus. Možda iz ekonomskih razloga ako Leskovčanin voli da jede kitove koliko bi to koštalo, najbolje je da si jede papričku ima je na svakom čošku.
Šalu na stranu, kako je nastala naša omiljena hrana i ko je uticao na formiranje našeg ukusa. Roditelji i okruženje. Bez obzira da li je hrana dobra ili ne.
Ne budite robovi vaših papila nego savršenog zdravlja
Možda vam je i ovo teško da prihvatite misleći da ćete ostatak života provesti jedući hranu za zečeve. Ovaj program ne nameće nijedno ograničenje pa makar i da hrana za zečeve bude idealno rešenje za vase zdravstvene probleme i postane omiljena hrana.
Ukus se menja u slučajevima preživljavanja ili kada je neka vrsta kao što je (jedino) čovek toliko pametna pa sebi dozvoli da osnovnu životnu potrebu podigne u sferu fantazije, to proglasi umetnošću, napravi akademije i stručnjake koji zbog ko zna kojih frustracija krenu stranputicom a mi ih sledimo i tako na načem stolu stigne hrana-otpad. Aberacija u jednom segmentu radja aberacije u svim sferama personalnog i socijalnog života pa onda začarani krug gde se mešaju uzroci i posledice
Znači naše navike u ishrani su mešavina neznanja, dezinformacije, ispiranje mozga i jedne dobre doze gluposti sve spakovano u idiotsku formu: pravo na samostalni izbor, kao najveća tekovina modernog demokratskog društva koje nije ništa drugo nego golo vladanje tudjim životima i poigravanje tudjim zdravljem, što je najgore manjina se iživljava nad većinom i to vrlo perfidnim metodama. Kao krajnji proizvid opšteg ludila svi smo upali u istu zamku.

Pitamo se ako je naš mentalni sklop popustio šta je sa našim prirodnim instiktima da li ih moguće povratiti. Može jer oni nisu uništeni samo se nalaze u konfuznom stanju.
Svi pušači pre nego što zapale svoju prvu cigaretu, znaju da je pušenje štertno i neprirodno. Ukus i efekat prvih cigareta  im još više pojača ovu samosvest. Ali u isto vreme zavisnost koja nastaje zajedno sa ispranim mozgom, zbunjuje i zatvara klopku.
Sa našim navikama u ishrani je ista stvar. Instikt zaostaje pred navalom, sada već ukorenjenih zabluda. Šta ćete mi odgovoriti na konstantaciju da je priroda stvarala po jedinstvenim zakonima i da slon ne mora da jede mese da bi razvio onolike mišiće. Da li znate da slonovi ne piju mleko i ne jedu sir da bi obezbedili kalcijum za onolike kosti i snagu koja klade valja. Sudeći po svemu imaju i mnogo veći mozak nego ljudi. Da li znate da slonice ne oboljevaju od osteoporoze kao svaka četvrta žena ni slonovi kao svaki neznam koji muškarac a kada smo kod toga ovi prvi nemaju problema sa prostatom. I šta ćete da mio kažete na sve ovo – ?
Tražim od vas da se probudite, otklonite konfuziju i bistre glave krenete u život vodjeni zdravim razumom. Da li ja to mnogo tražim?
Hajde da vidimo kako je nastala sva ova konfuzija.
21.   GDE JE NASTALA GREŠKA
Od kada je nastao život na zemlji, prisutna je borba izmedju vrsti a i i unutar vrste da bi se obezbedila hrana koja život znači – preživeti i očuvati vrstu – su osnovni prirodni postulati. Za periode nedostatka hrane Ineligencija je stvorila mehanizme, veverice skupljaju plodove, medvedi prespavaju, selice traže topli dom a „neke ptice nikad ne polete“ – čovek, mislio sam zbog mnogo pameti. Počeli smo da upravljamo planetom jer neki uspesi su nas prosto opili. Zahvaljujući našoj inteligenciji i genijalnosti počeli smo bolje da lovimo, skupljamo i proizvodimo ogromnu količinu hrane. Razvili smo tehnike za konzervaciju i čuvanje namirnica.
Bio je problem kako da ono što ne pojedemo sačuvamo pre svega od bakterija. Po nama bakterije su jedno veliko zlo, mada su i one kao i mi ravnopravni stanovnici ove planete i imaju pravo da uživaju u životu  i da jedu dobro. Da bismo doskočili bakterijama da nam ne unište taj ogromni trud u prikupljanju hrane mi smo počeli da je kuvamo, pečemo, dimimo, rafiniramo, smrzavamo, kiselimo, sladimo, sušimo, konzerviramo, solimo… drugim rečima da postane neupotrebljiva ili bar manje ukusna za naše neprijatelje bakterije. Pa ako naša hrana nije dobra za bakterije kakva je onda za nas?!?
Kako su nastajali veliki gradovi i nestajalo selo nestajala je i sveža hrana i ulogu porodice u smislu pripremanja hrane preuzeli su veliki komercijalni konglomerati. Sveže voće i povrće postaje luksuz a
a siromašni radnički slojevi u vreme industrijalizacije (ne brinite, mi još nismo u toj fazi) počinju primetno da oboljevaju za razliku od ruralne populacije.
Danas, zahvaljujući trgovini 365 dana u godini možemo jesti voće, povrće, meso, mleko sir – zdraviji nego ikada – a?  Kad’ reko’ meso, favorizovano je pileće meso u odnosu na crveno, mnogo je zdravo, znate li zašto – pa pile se proizvede za 50-ak dana a ovim crvenim baš treba vreme.  „ako treba da mi sečete nogu prvo mi odsecite stopalo“ ili već tako nekako.
Činjenica je da u svim procesima obrade hrane ista gubi esencijalnu tečnost-vodu u kojoj se jedino rastvaraju i prenose hranjive materije. Preko  tečnosti u prenatalnom periodu dobijamo i kiseonik. Jedina i najbolja hrana po recepturi prirode samo za nas i do odredjenog uzrasta – majčino mleko. Voda je sastavni deo života baš kao i kiseonik.
Hrana sa niskim sadržajem vode je teška za žvakanje, gutanje, varenje, teško se preuzimaju hranljive materije i otežano eliminišu toksini i odpad iz tela.
Zato je priroda stvorila coca-colu kojom naša deca zalivaju svaki zaloga slatke ili slane hrane a mi to mirno gledamo jer i mi smo isti zavisnici. Do duše ne sva deca neka koriste pepsi. !?!
U potrazi za idealnom hranom za nas i naš sistem za varenje vodimo se teorijom ukusa. A sada nešto o hrani koja evidentno nije namenjena našoj vrsti jer su posledice njene upotrebe katastrofalne po ljudski rod.
22.   MESO
Ovde pod mesom podrazumevamo sve prizvode od životinja, ptica, riba i rakova. Sama pomisao na jela od mesa izaziva vodu na usta. Što se ukusa tiče, kako se kaže: jelo spremljeno sa mesom uvek je ukusno. Ako vam kažem da je meso najneprikladnija hrana za ljudsku upotrebu, reći ćete da sam blesav i da pripadam nekom udriženju vegeterijanaca.
Razgolili smo mit i prevaru o mesu kao izvoru proteina za naše mišiće. A ko je car dzungle? Lav. Šta on jede?  Meso. Da vidimo detalje. Lav je mnogo manje snažniji od slona. Spava i do 20 sati dnevno. Orangutan, biljojed odmara 6 sati slično slonu. Mesožderi po zakonu prirode ne ubijaju druge mesoždere. Lav ubija leoparde i geparde ali uh ne jede. Vodja čopora u godini u kojoj osvoji presto ubija sve laviće mladje od dve godine. Lavice koje se suprotstave budu takodje ubivene. Znate li još neku vrstu na planeti koja ubija pripadnike svoga roda doduše bez nekog pravila, kao što je u lavljem čoporu i mnogo svirepije.  Seća li se neko ratova koji su onomad tutnjali Balkanom.Gledate li kako horde tz. navijača otvaraju lobanje suprotnom taboru ili slučajnim prolaznicima. Da se vratim na lavlju ishranu – kada rasčereči žrtvu dakle samo biljojede, najpre pojede burag  sa kompletnim sadržajem (to je valda salata), zatim srce, dzigericu, bubrege, creva, pluća i mozak. Meso se jede kao hrana drugog reda ili se ostavlja hijenama i lešinarima. Kako vam izgledaju hijene – kao neko ko jede samo meso a nije debeo.
Znam je teško da prihvatite da ljudska mašina nije konstruisana da koristi meso. Znate li da je vrlo teško svarljivo. Izvor naše energije su ugljeni hidrati. Meso je siromašno svim esencijalnim elementima potrebnim za naše zdravlje, ima malo ugljenih hidrata, belančevine koliko recimo i ovas i uopšte ne sadrži vlakna koja su uslov za dobro varenje i transport kroz creva. A da vas podsetim na još jednog lenjog mesoždera i negovu facu – krokodil. Mi nemamo digestivni aparat za upotrebu mesa – zubi, manje hcl kiseline u želucu i kratka creva za brzu eliminaciju odpada.  Nismo ni emotivno spremni da jedemo meso. Deca se rado igraju sa životinjama i instiktivno vezuju za njih. Ako vi,  u proleće vidite jagnjence da se igra na livadi dodje li vam želja iz nekog primordijalnog vremena naših predaka, da mu odrežete grlo i popijete krv ili ćete se oduševiti prizorom i kasnije svima pričati koju lepotu ste videli. Želim samo da vam kažem da čovek, po svojoj prirodi, nije mesožder. Ne samo da nam stomak nije za varenje mesa nego nije ni srce nemamo instiktivnu želju da ubijamo životinje. Naš prirodni instikt je da volimo i živimo u zajednici sa životinjama. A zamislite sebe i svoju reakciju da se nadjete pod trešnjom punom crvenih slatkih, zdravih plodova.
Kako mi se čini meso nije uslov za naše preživljavanje. Ako  nas upotreba mesa čini debelim, stalno umornim, izvan forme i često bolesnim
znači da je naš izbor rezultat naše gluposti i neznanja.
Posledice su mnogobrojne. Vaš odgovor sigurno je – pa još smo živi. Da, a koliko zdravi?  Znate li da
su lude krave posledica pogrešne ishrane preživara – mesno i koštano brašno.
Da kažemo koju reč o sledećoj grupi proizvoda za koje se misli ne da su samo hranljivi nego da se ne može naš život zamisliti bez njih u realnosti oni nam skraćuju taj nezamislivi život.
23.   MLEKO I MLEČNI PROIZVODI
Omiljena hrana svih sisara šta je drugo nego mleko – majčino. Ima li nešto prirodnije od hrane koja nam je servirana kao dobrodošlica na ovaj svet. Kažu da je hrana bogova pčelinji nektar, mleč kojim se hrani matica. Ali što se sisara tiče božanska hrana je majčino mleko. Ima ogromne razlike izmedu mleka i majčinog mleka. Mleko foke za njeno mladunče je život a za miševe otrov.
Neophodni enzimi za varenje mleka su renin i latozio kojih uglavnom imamo do treće godine života. Naše telo nije u stanju da sa lakoćom vari mleko već posle perioda odvikavanja a to je uzras od 9 meseci. Zatim kazein koje kravlje mleko sadrži 300 puta više nego majčino je vrlo težak za varenje.  Šta nam onda ostaje da jedemo, voće sveže i sušeno, žitarice, povrće, jaja… pa da li smo na času vegeterijanstva. Ne.da vas podsetim ovde smo da vas naučim da možete da jedete svoju omiljenu hranu, kada i koliko volite, da budete teški koliko hoćete, bez dijete i nekih posebnih fizičkih vežbi, bez upotrebe snage volje ili kakvih dodataka, bez ikakvih ograničenja i srećni, zdravi i zadovoljni.
Dijetolozi vam savetuju da unosite što manje kalorija. Koja glupost. Kalorije se transformišu u energiju a energije nikad dosta. Ali kalorije koje ne potiču od odgovarajuće hrane su upravo ono što imate 20 i više kilograma na sebi. Sipajte u „fiću“ gorivo od dzambo dzeta.
Lekari savetuju tonu vitamina i minerala a dobro znaju da uzimanje hemijskih supstanci oslabljuje organizam. Želudac, creva, bubrezi, jetra … sve to mora da radi mnogo opterećenije a s druge strane organizam je jako prilagodljiv u borbi za preživljavanje. Jedino što takav organizam kratko traje i stalno funkcioniše sa mukom – bolest.
Znam da je vrlo teško ubediti vas da su meso i mleko neadekvatna hrana za nas iako su posledice evidentne .
Da vidimo, onda šta kaže teorija i praksa koja vrsta hrane je idealna za nas.
Ove činjenice će vam otvoriti oči. Da vidimo čime smo se hranili pre nego što je naš instikt doveden u konfuziju zahvaljujući našem intelektu. Vraćamo se u period kada su naši preci živeli u pećini pre pronalaska vatre, uzgoja biljaka i čuvanje životinja. Da osmotrimo ishranu gorile, najbližem našim pra precima.
24.   ŠTA JEDU GORILE
Naš organizam je vrlo sličan velikim majmunima. Jedna studija pokazuje da je DNK kod šimpanze 98% jednaka ljudskoj DNK. Glavna hrana gorila je sveže voće. U nedostatku voća jedu isključivo biljnu hranu, nikada meso ni mlečne proizvode izuzev jedne vrste šimpanza (one najpametnije) ali vrlo retko. Kako to da je naš srodnik, gorila, tako jak a ne jede meso ni sir.
U potrazi za hranom koju nam je priroda namenila izgleda da smo blizu: VOĆE – zrelo i sveže.
Mnogi proizvodi su začinjeni aromom tj mirisom voća. Uzmete zrelo voće i uživate – kompletna hrana za nše zdravlje i vitalnost. Možemo li da uzmemo meso i onako gladni da jedemo, ne moramo da ga pečemo kuvamo pa onda jedemo. Ne, ne još. Dodajemo mu so, biber, beli luk, razne dodatke i soseve – zašto pa da bi bilo ukusno. Onako je baš bljak. Zašto idemo u omiljeni restoran da jedemo lepu šniclu, ma jok idemo da platimo kuvaru umeće čto je dobro izmešao so, biber i lukac – nije uopšte štedeo u tome je njegova tajna uspeha a naše propasti.
Stavite na jednu zrelu krušku so, biber, beli lukac i ljutu papričku – nisam odlepio, znam zašto vam to kažem.
Ako je hrana dobra ima dobar ukus i miris ne treba joj nikakve travčice.
Kaže jedna Pirotska anegdota „bili su tako bogati da su imale voće u kući i kad niko nije bio bolestan“. A Leskovčini tvrde da su kiseli kupusak  i paprička, sirotinjski doktor.
Da vas još jednom podsetim koliko je bitan sadržaj vode (prirodne-vlastite) vode u životnoj namirnici za lakše varenje a pre svega za asimilaciju nutritivnih supstanci i eliminaciju odpadnih. Nijedna druga namirnica više ne ispunjava nutricionističke vrednosti nego njegovo veličanstvo VOĆE.. vreme varenja je minimalno, vrlo brzo prelazi u creva  odakle organizam sa lakoćom preuzima energiju i sve što mu je potrebno. Videli ste zašto je Novak Djoković najbolji – jede banane izmedu dva seta?
Nizak sadržaj odpadaka u voću uslovljava lakoću u čišćenu creva. Od velike količine energije koju nam pruža voće samo jedan mali deo se koristi za varenje i eliminaciju. Sve ostalo je ogroman višak. Može neko da mo kaže kako mu ne treba energija jer je toliko napet ida će eksplodirati. To nije istina to je neki drugi problem novca i energije nikad dosta. Energija je zdravlje ali ne onog tipa – ispraznio sam se u teretani. Energija je primarna roba koja nam je apsolutno potrebna, ne nekog da bijemo ili udaramo u dzak nego da uživamo u životu. Energija za život bez bola.
Odmah posle voća na listi jelovnika što ga je napisala Priroda je sveže povrće, lešnici i orasi, različito seme, žitarice, gljive…
Ako vas brine vitaminsko-mineralna  karenca ovo su proizvodi idealni za to. Najveći demon modernog doba jeste ova karenca ali ona se ne nadoknadjuje iz šarenih kutijica što vam uvaljuje vaš lekar ili apotekar od poverenja. Nego onaj seljak na pijaci alko nije preprodavac. Voće i povrće imaju još jednu prednost – niska cena, još ako imate parče bašte eto gratis.
25.   JOŠ JEDNOM RAZMOTRIMO SITUACIJU
Nadam se da smo se razumeli – idealni meni za ljudsku vrstu je sveže voće sa koštunjavim voćem, povrće,  žitarice i još kojekave biljne varijacije ( nikako biljni margarin i biljni sur – koji apsurd). U pogledu energije, biljnih vlakana, vitamina, mineralnih soli, enzima, visokog sadržaja vode, lakoća u varenju, asimilacija energije i hranljivih materija, eliminacija toksina i odpadnog materijala – sveže, zrelo voće je idealna namirnica za ljudski rod. Zatim ima u svim varijantama izuzetan ukus i miris, slatko je i izuzetno osvežavajuće. Ono što je možda još važnije nema potrebu za bilo kakvim dodacima – to je pravi prirodni proizvod u kome ljudska inteligencija može malo da se meša sem kada dodaje šlag i šećer u zelene jagode crvene boje.
NAMIRNICA PREPORUČENA OD PRIRODE ZA NAJOMILJENIJE BOŽANSKO BIĆE – ČOVEKA.
Paradoks je da iste istintucije kada su nam već isprale mozak i ugradile kod-šifru koju teško menjamo sada nam preporučuju belo meso i obrano mleko „ili smanjite arsenik ili predjite na stricinin on je manje otrovan“?!? Zašto ti autoriteti ne priznaju grešku. Mislite li da takvi geniji osim što su zarobljeni sistemom koji im ne dozvoljava da se čuje njihov glas (malo, malo pa se samoubiju) nisu u stanju da uvide i posledice svoje greške  — ako su grešili tj. ako sve ovo nije bila namera.
Radi se o ogromnim ekonomskim marifetlucima i profitu.
Pre nego što okrivimo etabilišment  da vidimo zašto mi, vi, ja ne možemo lako da prihvatimo ove stare nove činjenice. Odgovor je jednostavan. Mislite na hiljade godina u istraživanju unapredjenja ishrane i obilja hrane. Napisani su na tone bakinih i kojekakvih kuvara, televuzija vas udara kuhinjskim facama i zaudara na kuhinju,  rialiti – poznati a kuvaju – na kraju sve se završi na prvom ćošku brze hrane. Sav taj cirkus nije napravljen da pokaže jednostavnost življenja i lepotu hranljivih namirnica nego hranu otpad promoviše kao pravu i najbolju.
Još da podvučem da su velike multinacionalne kompanijea posebno prizvodjači čokolad potpuno svesni svojih namera tj. loših ciljeva a da kuvari i autori raznih knjiga o ishrani naivno i u neznanju reaguju kako da poboljšamo našu ishranu. Rezultat svih njihovih napora je da mi jedemo hranu drugog reda, siromašnu upotrebljivim hranljivim materijama (rekosmo da gvoždje ima u opiljcima a calcijum u koskama ili pesku) ili da se hrana-odpad kamuflira i prikaže idealnom. Znam da je sve ovo teško prihvatiti ali to je pravo lice stvari. Ubuduće bar gledajte da izbegavate hranu koja nije prirodna.
26.   BUDITE OPREZNI SA OBRADJENOM HRANOM
Da bismo uspeli da anuliramo mentalnu odredjenost da ne kažem ograničenost, kada je u pitanju ishrana nezamislivo je razumeti do kraja koje su posledice upotrebe obradjene hrane. Bilo kojem procesu prerade i konzerviranja da je hrana podvrgnuta ona:
–       gubi veliku količinu hranljivih materija;
–       postaje toksična – konzervansi;
–       gubi veliku količinu vode koja je vrlo važna za optimalno funkcionisanje našeg organizma.
Ako mislite da se dehidratacija nadoknadjuje dodavanjem vode za vreme obrade ili ispijanjem vode (vina i piva) za vreme obroka onda ostajemo u sferi Sindroma plastičnog dzaka. Organizam najbolje koristi vodu koju je predvidela Priroda. Piti vodu (još gore coca-colu) za vreme jela stvara dodatne probleme jer razredjuje želudačne sokove neophodne za varenje. Rekli smo da mesožderi imaju četiri puta više HCL kiseline nego mi.
Ljudsko telo je u stanju da „održava“ sebe za svo vreme našeg života, pod uslovom da mu ljudska inteligencija ne pomaže. Svaka pomoć se izrodi u nešto nakaradno. Pre svega mi ga tretiramo kao dzak za smeće i svašta bacamo u njega, zatim ga trujemo duvanom, alkoholom, izduvnim gasovima i raznim škodljivim materijama. Ljudsko srce kuca, u proseku 70 godina. Šta mislite koliko bi radilo da ga tretiramo onako kako zaslužuje? Srećom moderna medicina je razvila koncept zamene delova tela. Mislite li stvarno da je presadjivanje različitih organa, srca, bubrega, jetre, pankreasa, pluća… jedno inteligentno rešenje ljudskog roda. Jedino ako bez mozga slušamo Heraklita koji je u nekoj zajebanciji rekao „što mora prosto kad’ može i složeno“. Ne treba biti Ajnštajn pa shvatiti da je najbolja i jedina solucija, otkloniti uzrike oštećenja naših organa. A-? Komplikovano zar ne?
Ako hrana ima ukus samo kada smo gladni, kako to da mnoge osobe nastavljaju da jedu i kada su pune. Jedino objašnjenje je da hrana još uvek ima dobar ukus. Nema greške. I kad su  blizu povraćanja. Ovo je kompulzivna glad i realno takve osobe su stvarno gladne. Pre svega na ćelijskom nivou. Kako je to moguće. Ako telo hranimo odpadom, nedostaje neophodna energija i hranljive materije. Ovo je ključ OPTIMUS-a, vaše telo šalje signale mozgu sve dok ne unesete materije za kojim ima potrebu. I kada ste toliko naduti do pucanja vi ste još uvek gladni. Znate li da varenja, asimilacije i eliminacije traži više energije od bilo koje telesne aktivnosti. Posle da ne kažem čega ili plivanja osećate se blaženo a posle obilnog obroka malo da prilegnete jer ste baš umorni.
Znači ako jedemo pogrešnu hranu umesto da zdravimo i napredujemo mi energiju (koju nam nadri-doktori oduzimaju, brojeći nam kalorije) gubimo u procesu varenja. Tako ta hrana postaje sama sebi i proizvodjačima cilj a nama višak kilograma, bolest i prazni novčanici. Dobro jutro. Budjenje. Evo zašto debele osobe ne mogu nikada da zadovolje svoju glad.
Da bi bilo još jasnije, uzmimo primer žedji. Ako potrebu za vodom nadoknadjujemo pivom, kolom ili nečim sličnim treba nam mnogo više nego jedna čaša pitke zdrave vode. Alkohol a u drugom slučaju šećer, dehidriraju telo. Znači više pijete, više ste žedni. Isti slučaj je i sa pogrešnom hranom.
nastojite da vašu glad zadovoljite koristeći prirodnu hranu a ne hranu-odpad
rekao sam nastojte a ne morate – to je vaša volja i vaš izbor. Hoćete da se i dalje ujutru budite, umorni, apatični, polomljeni, nikakvi ili odmorni, puni života i još uživali u noćnim čarolijama sa partnerom. A-?
Postoji još jedna opasnost možda i teža koja vreba modernog čoveka  – rafinisana hrana.
27.   RAFINISANA HRANA
O beloj smrti i rafinisanim namirnicama znate sve. Naša prekomerna težina osim inicijalne- kapisle traume u formi biološkog konflikta, gubitka sigurnosti nije zato što jedemo mnogo nego zato što jedemo pogrešnu hranu. Pre nego započnemo sa menjanjem navika da vidimo kada i kako.
28.   KADA I KAKO
Naš digestivni aparat nije koncipiran da vari različitu hranu u jednom turnusu. To ne znači da za ručak jedemo beli luk a za večeru kačamak. Primer: meso sa krompirom. U želucu su prevalentni proteini i ugljeni hidrati. Za proteinsku hranu potrebna je kiselina a za asimilaciju ugljenih hidrata potrebne su bazne supstance. Mešanjem se neutralizuju i varenje traje jako dugo. Rezultat loša probava i pečenje u želucu. Ako smo na kraju obroka pojeli voće, onda slaba vajda od njega jer zbog ostale hrane ne može da stigne u creva koja bi preuzela hranljive sastojke. Sve u svemu dugo zadržavanje u telu znači manje hranljivih materija, veće gubljenje energije i više toksina.
29.   SMERNICE ZA ISPRAVNU KOMBINACIJU HRANE
Za otklanjanje posledica dugogodišnje nepravilne ishrane trebamo se pridržavati nekih logičnosti u ishrani i to u periodu dok nam hrana ne postane sredstvo za zdrav i dug život a ne cilj kako je sada.
1.       Ne jedite voće sa ostalom hranom;
2.       Ne mešajte proteine sa ugljenim hidratima u istom obroku;
3.       Ne jedite više od jedne koncentrovane namirnice po obroku. Koncentrovanom namirnicom smatramo sve ono što nije voće i nije povrće;
4.       Povrće sa niskim sadržajem skroba (i mnogo vode) podjenako se vari – razlaže kako kiselim tako i alkalnim želudačnim sokovima i odlično se kombinuje sa proteinima (meso, riba, mlečni proizvodi) ili ugljenim hidratima (hleb, testenina, pirinač, krompir i žitarice).
30.   ŠTA PIJEMO
Piće koje najviše osvežava je VODA – ladna(sveža), bistra, čista, bogata kiseonikom… gde je ima – odvrnite slavinu. Velike kompanije nam ispiraju mozgove da su njihove šećerne vodice (da su samo šećerne) zdrave,osvežavajuće, da nam daju energiju i hranu a u stvari samo nas čine zavisnim. Ista priča je i sa flaširanim vodama obogaćenim ugljen dioksidom i prelepim etiketama. A da i cenom.
Treba da naučimo da razumemo, razmislimo, shvatimo ove prevare, kojima smo sve više i svakodnevno izloženi od strane pripadnika naše vrste: trikovi i obmane čiji je cilj da pogrešno mislimo kako su ljudi sposobni da naprave ili poprave eliksir koji nam je poklonila Inteligencija milion puta superiornija od naše.
31.   KAKO NEUTRALISATI ISPIRANJE MOZGOVA
Prvi korak je da shvatite da se nalazite u stanju ispranog mozga. Sledeći je da želite da uzmete „lek“. Treća faza je da to uradite ali stvarno. Sve do desetog koraka je raditi, raditi, raditi…
32.   TI SI MOJA ČOKOLADA
Volite li čokoladu. Ona sadrži TEOBROMIN to je otrovna supstanca, neprijatnog ukusa, koja izaziva zavisnost. U pitanju je prava droga koja vas tera da jedete čokoladu i kada vam se povraća . Rafinisani šećer (a koji drugi) služi da pokrije grozan ukus. Mleko (namenjeno teladima) da bi bilo privlačnije i zgodnije za reklamiranje. Kravlje mleko se izjednačuje sa majčinim mlekom a šećer sa energijom i slatkoćom-zadovoljstvom. Manja šteta je od mrtvog miša u čokoladi nego od teobromina. Pa birajte.
Govorimo o negativnoj strani čokolade ali u praksi ona je samo jedan od mnogih proizvoda – primera koji pojedincima omogućava da vladaju svojom vrstom oblikujuči njihovo mišljenje da čak jedna smrtonosna izmišljotina može da bude poželjna hrana a kad je čokolada u pitanju (u reklamama) čak kao znak ljubavi i brige o svojim najdražim. Ima li lepše reklame od „milke“ , „motta“, „coca cola“…
Sva ova beskrupoloznost je samo iz komerijalnih interesa. Postoje na hiljade ovakvih prljavština i podvala  HRANA ODPAD ali to nije u ovom trenutku naš cilj. Ako želite pravi ukus čokolade, probajte da jedete kakao bez aditiva, mleka i šećera.
33.   DOKLE SMO STIGLI
Koristeći „uputstvo za  upotrebu“ što nam je dala majka Priroda, kao što rade divlje životinje sledeći svoj instikt, nemamo potrebu da znamo kolika je naša idealna težina tačno kao čto ne znaju ni divlje životinje. U trenutku kada goli ispred ogledala budemo zadovoljni svojim izgledom to će biti naša idealna težina.
Sada znamo koja hrana je najbolja –
–          Sveže zrelo voće,
–          Povrće,
–          Sušeno voće i povrće,
–          Ovas i sve žitarice.
Znamo da je ovo hrana prilagodjena našem sistemu za varenje i da nam omogućav sa još nekim elementima da živimo dugo, puni energije i možemo slobodno reći da imamo savršeno zdravlje i život bez bola.
Znamo koju hranu da izbegavamo ili da je potpuno eliminišemo: sve što je tretirano i obradjeno, rafinisano a posebno meso i mleko (obradjeno).
Znamo i kada da počnemo da jedemo i kada da se „isključimo“
Praktično, šta treba da uradimo da promenimo naše navike u ishrani a u skladu sa ovim principima. Svakako samo da usvojimo neku rutinu dogadjanja.
34.   NAVIKE KOJE TREBA USVOJITI – RUTINA DOGAJANJA
Jedite isključivo i samo kada ste gladni. Varenje ima svoj ciklus i svoje vreme. Prilagodimo naše obroke toj frekvenci i potrebama tela. Kvantitet i kvalitet treba da zadovolji naše potrebe. Hrana mora da bude u službi zdravlja. Glad je jedna dragocenost. Povećava apetit i uživanje.  Da biste imali dobar apetit, morate biti gladni, kada ste gladni hrana ima bolji ukus a to znači frižider malo duže zatvoren. Nema potrebe da se više od dva puta otvara dnevno.
Sada vam blago preporučujem da startujete vaš novi program ishrane koji će vam doneti više zdravlja a manje kilograma sa samo jednom izmenom u vašim navikama – doručkujte isključivo voće.
35.   DORUČAK – ISKLJUČIVO VOĆE
Ako doručkujete isključivo voće napravili ste ogroman iskorak ka vašem zdravlju. Uz deo OPTIMUS-a koji vas uči disanju, polako ali sigurno otvarate vrata dugom životu, zdravlju i uživanju. Nezavisno koliko sada imate godina i kakvom stanju se nalazi vaše namučeno telo. Više puta pominjani eksperti (gori nego Dinkićevi) takodje preporučuju voće, manje više kao desert. Tako smo učili i od roditelja i to je jedna od posledica ispranih mozgova. Od Engleza ste čuli da doručak mora da bude jak – bogat. Pa izvolite voće. Stomak kompletno prazan je pravi trenutak da primi hranu
–          Ukusnu
–          Sočnu
–          Delikatesnu
–          Sa visokim sadržajem vode
–          Najsvarljivijih hranljivih materija, vitamina i minerala
–          Energetski eliksir
–          Hranu bogova ili onih koji to žele da postanu – VOĆE
Jedite koliko hoćete i počećete da topite te masne naslage, probudićete vulkan u sebi, nećete imati potrebu da se ubijate hranom iz lepih dana, nema više „žal za mladost“ počećete da je živite.  Nisam siguran da ćete baš da preskačete plotove i da izludjujete devojke iz kraja ali promene će svi primetiti a vaša partnerka će posebno biti zadovoljna. (sve ovo – isto i za žene)
36.   DRUGI OBROCI – RUČAK, VEČERA, UŽINA…
Preporučujem: ne pokušavajte da menjate navike u ishrani pre nego što usvojite i budete potpuno zadovoljni vašim doručkom. Svaka promena stila života odražava se kako na fizičkom nivou tako i na emotivnom i psihološkom. Korak po korak. Pre nego što počnemo da trčimo moramo naučiti da hodamo.
ne budite nestrpljivi
Sačekajte redukciju težine. Sam početak praktikovanja programa će vas ispuniti zadovoljstvom. Naročito sada kada postoji svetlo na kraju tunela i kada znate kuda idete i još nešto nećete više patiti i biti izloženi torturama kvazi stručnjaka. Znate ono kada vam dr. kardiolog ili neki trange-frange kaže „vi mora da skinete kilažu. Ali kako dr-e. pokušao sam toliko puta do sada. Ne znam ali morate“. E sada je došlo vreme da naučite i dr-a i dijetologa a pre svega da svoju i sudbinu svoje porodicu uzmete u sigurne svoje ruke. Uz promenjeni doručak i čestim razmišljanjem i podsećanjem na isprani mozak uz topljenje kilograma videćete da ovaj program
stvarno funkcioniše
ovaj peirod vam daje prostor da polako unosite promene u ishrani. Ovde jelovnika tj recepta nema, sami istražujete i kreirate svoj život po meri prirode, otklanjate posledice ispranog mozga, možda više puta isčitavanjem ovog štiva, ne trošite više pare na skupe začine, smanjujete do eliminacije soli ( natrijum je i onako u izobilju u hrani što ga preporučuje Priroda),
počnite sa upotrebom ovsa svakodnevno, najpre kao  prilog a kasnije i kao glavno jelo.
TREBAMO LI BITI VEGETERIJANCI
Apsolutno NE. Ali ako jednog dana to odlučite nije zlo.
Da vas podsetim da naše telo sadrži 70 % vode. Valjalo bi da mu tu količinu vode nadoknadite ne coca colom, rosom ili knjazom što dolaze iz dubine il’ visine a jedina razlika u odnosu na vašu sa česme ili bunara je u ceni (pare, bre) (ako točite na gradskom vodovodu a nećete hlor samo sačekajte koji minut). Znači 70-ak % vaše hrane da bude iz voća i povrća. Nije zlo ako se zapričate i zanesete, ponešeni starim navikama pa smažete celo pile kod tašte – sada znate kako da očistite telo.
Druga stvar je da u vašim masnim naslagama ima dosta vode kao posledica traume nesigurnosti tako da u protokolu kroz koji ste prošli, nadajmo se da je trauma rešena pa samim tim i to će smanjiti i količinu vode u vašem telu odnosno ukupnu težinu. Znači ostaje vam na volji, držeći kormilo u svojim rukama, terate brod zdravlja i kilaže gde hoćete i koliko hoćete.
37.   KORISNI PREDLOZI
Budiite uvek svesni da je jedini cilj ishrane snabdeti telo energijom i hranljivim materijama koje će nam obezbediti dug život, maksimalnu aktivnost i savršeno zdravlje. Oslobodite se svih zamki u koje vas čekaju razni propagatori ekonomije, vere i zdravlja. Kroz  tridesetogodišnje istraživanje i praksu ovaplodjenu u OPTIMUS – MEDICAL ECLEKTIC SYSTEM videli smo da „zdrav čovek nikome ne treba  osim sebi i porodci“. Sva ovolika briga o čoveku je samo „prevodjenje žednog preko vode“.  Ne dozvolite da vam loše navike budu kreatori sudbine. Ove redove isčitavajte kao sveto pismo. Ne da biste postali zavisnik od nekakvih naših usluga ili nama odani.
Ovo vam je pomoć, ako zaboravite, ako zastanete, ako se umorite, ako vas  drugi napuste i ismejavaju vas (ljudska zloba je neograničena) ovo su znakovi pored puta koji vas vodi da postanete slobodni i savršeno zdravi. Sledeći segment nema veze sa skidanjem težine ali je fundamentalan u pomoći da imamo zdrav i srećan život
fizička aktivnost
38.   FIZIČKA AKTIVNOST
Dijetolozi tvrde da je za skidanje kilaže nephodno raditi fizičke vežbe. Setite se rialitija „akademija debelih“. Izgleda logično ali u praksi je drugačije. Fizička aktivnost povećava kako žedj tako i glad.  Posle se sve nadoknadi. Svedoci iz iste akademije, kasnije kao gosti u nekim emisijama. Ili jedan prestižni program (po parama), zove se po nekom brdu po kome ih vijaju ceo dan i nedaju im skoro ništa da jedu. Za 5 dana minus 5kg. A posle za 5 dana 5 + 5 kg.
Čovek je jedina kreatura zajedno sa po kojom domaćom životinjom kome je fizička aktivnost sama sebi cilj. Znate ono, kada tetka Mara izvede svoje gegavo, debelo kuče da prošeta a i ona malo da protegne noge – red je.
Vi ćete sistemom vežbi disanja u statičkom – pasivnom stanju, bez trčanja i skakanja najpre da podignete svoju izgubljenu fizičku sposobnost na nivo laganog kretanja. Zatim kako ishranom dolazi energija tako ćete imati sve veću potrebu da tu energije negde utrošite. Ne više za varenje hrane nego kroz fizičku, sada već povećanu, aktivnost. Sastavni deo protokola je jednostavni test rezistencija bez kiseonika. To je najbolji pokazatelj stanja vašeg zdravlja a pre svega srca. Sada u „igri“ imamo nekoliko interaktivnih elemenata koje ćete sigurno adekvatno iskoristiti da najpre dodjete u fizičku formu a istovremeno da regulišete težinu. Logiku stručnjaka sam video na jednom drastičnom primeru u jednom italijanskom, još prestižnijem centru nego što je naš na onom brdu (koštao je oko 5.000.€ nedeljno). Čovek je imao oko 160 kg, novinar u la Republica, teško se kretao, sa sobom je imao masera da zbog oslabljene cirkulacije koliko-toliko sačuva tonus mišića. Doktorka spec. sa dugogodišnjim iskustvom propisuje dijetu od verovali ili ne 800 kalorija, 5km pešačenja i 1000 m trčanja (zamislite nije bio sprint) – „ljuta trava na ljutu ranu“ – za najveći problem najstrožiji uslovi. Od tada sam počeo ozbiljno da sumljam ne samo u znanje tih stručnjaka nego i u zdrav razum i nikakvu  logiku. Puk’o je skandal, doktorku smo najurili novinaru vratili pare. Centar i danas radi,  došao je drugi još bolji ekspert a ja sam onda  počeo da gajim jabuke. Ovaj slučaj i mnogo sličnih su dali smernice i osnovu za OPTIMUS – „sam sebi lekar“.
Fizička aktivnost ne sme biti dosadna obaveza. Igra i zabava ne pripadaju  mladima nego onima koji poseduju životnu energiju – normalno shodno svojim godinama. Ako jedan 80-o godišnjak seče drva i vozi bicikl, sigurno je da će vas oduševiti ali ako djuska u diskoteci sa uzrastom svojih praunuka – da li će vas samo nasmejati?
Svi smo mi dobili dragocen poklon što se može zamisliti – život. Kao ljudska bića dvostruko smo privilegovani – najsofisticiranom mašinom koja postoji na zemlji i najrazvijenijim umom. Iskoristimo optimum što nam je podareno i ne dozvolimo da nam život prodje uzalud.
OPTIMUS je još jedan znak pored puta. Želim vam srećno putovanje
39.   ZAVRŠNICA
Veliki broj osoba sa povećanom težinom nose osečaj krivice,  nemaju sigurnost, stalno su u nekom promašaju i žive sa konstanim osećajem izgnanstva. Nisu „svoj na svome“.  Cilj ovog programa je da uzmete život punim plućima.
vama se upravo dogadja nešto neverovatno lepo
ne možete da uživate ako ste kratkog daha, tri koraka i vi ste umorni, nemate energiju,i samopoštovanje, patite od zatvora, proliva, slabog varenja, žgaravice, čira na želucu ili  dvanaestopalačnom, visok pritisak, holesterol, slabo srce, problemi sa venama, arterijama, bubrezima, jetrom i još kompletan spisak iz enciklopedije.
Ne možete da uživate ako se osećate krivim što jedete mnogo, istovremeno ne možete jesti kada hoćete i koliko hoćete i držati težinu pod kontrolom. Dosad je objašnjeno kako ovaj program mora da uspe ako sledite zdrav razum. Imate vrlo jednostavan izbor. Možete nastaviti da vama dominiraju niske strasti i tudja pamet i da jedete hranu koja je uzrok vaše debljine, hroničnog umora, lošeg zdravlja, osećaja krivice i depresije ili da se opredelite za jeftinije namirnice koje vam ništa negativno ne donose i što je jako važno: bolje su i ukusnije.  Šta ima da izgubite? Ništa. Zaradiće te po sistemu „sve u jedno“. Oslobodićete se tolikih bolesti i tumaranja po lavirintu koji se zove zdravstvo. Ne kažem da su oni nešto loše a ni dobro (svaka čast urgentnoj medicini i hirurgiji) mada  što dalje od njih to bolje.
Na vama je samo da sledite instrukcije i da uživate u životu
Evo podsetnika
Poštujte svaku instrukciju i praktikujte je
Trudite se da  svaku situaciju  osmotrite hladnom glavom i zdravim razumom
Krenite sa entuzijazmom –
jutarnje budjenje neka bude radost, imate na poklon još jedan dan,
Kada vidite da su vam ruke,noge, glava na svoje mesto – sasvim dovoljno za danas
Budite zahvalni roditeljima što su vam podarili sredstvo kojim možete postati bogati
Pa makar frižider bio potpuno prazan (ako ga ima)
Zaboravite prošlost, živite u sadašnjem trenutku ako želite lepu budućnost

Setite se Sindroma sveznajućeg majmunčeta –
Kada vam jedan tz. ekspert nema veze koliko je poznat i uvažen, daje savete kontradiktorne zakonima prirode, jednostavno ga ne slušajte. Zašto? Ima jedna italijanska poslovica (koja nije baš prikladna ali ja nemam bolju) koja kaže: „nikada ne diskutujte sa idiotom on će vas spustiti na njegov nivo i onda ste najebali“ – svašta od Italijana a možda su u pravu.
Vašu idealnu težinu ostavite da reguliše priroda, najvažnije je da budete u psiho-fizičkoj top formi. Idealna težina će doći sa promenama u načinu ishrane i promenom životnog stila. 
Jedite samo i isključivo kada ste gladni, hrana ima dobar ukus i miris samo kada ste gladni
Ne budite robovi vaših papila
Obradite pažnju na prereradjene namirnice
Zadovoljite svoju glad jedući prirodnu hranu a ne hranu-pomije-odpad
Uradite sve to…
Ne budute nestrpljivi  – majka svakog uspeha je – koncentracija, disciplina (ne u smislu vojničke nego ispoštovati sve logičke principe zarad odredjenog cilja a ne podpasti niskim strastima) i strpljenje
Na zdravlje vam bilo!