OPTIMUS BASIC MEDICAL SYSTEM
OPTIMUS je sistematizovan skup fundamentalnog znanja iz anatomije, funkcionalne biomehanike, neurologije, genetike i iskustva ostvarenog praktičnom primenom Prirodne medicine u prevenciji i lečenju metodom „sam sebi lekar“. OPTIMUS se temelji na zakonima prirodne samoisceljujuće medicine, obogaćen istraživanjima koja su potvrdila savršenstvo Kreatora i nepogrešivost Prirode. Svaka pojava i bolest imaju smisao i posledica su poštovanja ili suprotstavljanja zakonima prirode. Optimus je rešenje za savršeno zdravlje.
PRIRODNA MEDICINA – natura medica je svojstvo, svakog živog organizma da se snagom urodjene moći leči-samoisceljuje. To nije lečenje travkama, čajevima, suplementima, ishranom, bajanjem, medicinom ili kakvom god metodom koju je osmislio i uglavnom zloupotrebio čovek. Pokušaj da se u PRIRODNU MEDICINU implementira homeopatija, kiropraktika, hidropatija, osteopatija i različite naturopatije u formi alternativne medicine je potpuno nerazumevanje principa res medicatrix naturae. Zakoni nastajanja bolesti dr. Hamera (5+1), kao teorijska osnova i OPTIMUS kao medicinska praksa su jedina primenjena, sistematizovana PRIRODNA MEDICINA koja se do sada iskazivala-manifestovala u sporadičnim, čudotvornim izlačenjima uz pomoć placebo efekta kao panacee. Ovde treba pomenuti i nocebo efekat kao prepreku izlečenju a u mnogim slučajevima, čak i uzročnikom bolesti kao što je celijakija i infektivne pandemije.
Res medicatrix naturae je princip koji je Hipokrat uočio i okarakterisao kao sposobnost organizma za samoizlečenje. To je medicinski pristup koji u prirodi vidi „najboljeg lekara i iscelitelja svake bolesti”. Hipokrat ima savršenu opservaciju Prirode ali čini grešku kao i njegovi sledbenici, zato što inteligenciju Prirode (natura inteligens servis), ustupa čoveku-lekaru da je modifikuje i da upravlja sa njom, primenjujući je na druge ljude. Uvodjenjem čoveka-lekara u sofisticirani sistem Kreacije, uveden je slon u staklarsku radnju. Čovek kao najsavršenije biće na planeti u koga je Stvoritelj ugradio dobro i zlo, raj i pakao, boga i djavola, jedino je biće koje ne koristi prirodnu inteligenciju a razum na vrlo diskutabilan način. Sve to zbog prihvaćene odrednice da je istina negde na sredini, što je sasvim pogrešno. Ili je istina ili nije. To je najveća kočnica napretku čovečanstva jer relativizuje svaku teoriju a s druge strane, mnogim teorijama bezrazložno daje status nauke.
Istina je jedna, jedina i mora biti “pokrivena” činjenicama u suprotnom je ideologija i zamlaćivanje “zaludnjih popova”. Čoveka, jedino razum i znanje razlikuju od životinje. Koji je onda uzrok, destruktivnog ponašanja i zastoj u napredovanju čovečanstva? – lažno znanje – koje se manifestuje kao zlo sa pogubnim posledicama po čoveka. Vrlo često se objašnjava kaznom božjom. Zar je moguće da Bog kao izvor ljubavi, kažnjava bolešću i patnjom. Bolest nije božije delo nego ljudsko zlodelo. Zlodušni “veliki umovi” koji odredjuju sudbinu naroda, preoteli su Istinu od Boga, kako bi sebi ostvarili neke bolesne naume i uživali u ljudskoj patnji, prikazujući svoje izopačene umove uzvišenim. Divlje životinje nisu zle, mogu biti samo opasne. One koriste inteligenciju prirode u održanju svoje vrste, ne idu lekarima i ne mole se bogu. Zaključak je: religija i medicina imaju zlu stranu zbog koje pati ljudski rod a čovečanstvo nazaduje, logično, zar ne?
Hipokrat je odlično odredio svrhu lekara – da pomogne prirodnim tendencijama tela, posmatrajući njegovo stanje, uklanjajući prepreke njegovim reakcijama, omogućavajući organizmu da povrati zdravlje i to je dobra ideja – posmatranje, dijagnoza, pomaganje u procesu samoizlečenja, ozdravljenje. Šta tu nije dobro? 1.nedostatak opšteg znanja 2.pogrešno obrazovanje lekara na osnovu Flexnerove reforme zdravstvenog obrazovanja iz 1910.god. 3.nerazumevanje kretanja i zakona u prirodi, 4.parcijalizacija znanja u smislu specijalizacije stručnjaka uslovljava nemogućnost spoznaje suštine života. A jednostavno je:
- shvatiti nekompatibilnost inteligencije prirode i ljudskog razuma;
- eliminisati ili smanjiti mešanje čoveka-lekara u proces lečenja-samoizlečenja;
- treba poštovati ritam i zakone prirode a to je najbolje naučiti od divljih životinja.
ŠTA SVE JOŠ “NAUKA” NIJE ILI NIJE HTELA DA SHVATI I ZAŠTO:
Pre svega ulogu mozga i svesti kao njegove funkcije. Potpune zavisnosti svih delova jednog organizma od “stanja svesti”, kako jednoćelijskih tako i najkompleksnijih u hijerarhiji Prirode kao što je čovek. Svest kao funkcija mozga je manifestacija prirodnih zakona ili božanske essence u živom okruženju. U III milenijumu i laicima je postalo jasno da okolina preko mozga utiče na aktivnosti i ponašanje živih bića, da je mozak procesor koji na osnovu genetskih predispozicija i ličnog iskustva stvara programe koji odredjuju suštinu bića a kod čoveka, karakterne, zdravstvene i životne osobine – sudbinski kod. Ta evidentnost samo je “naučnicima” zagonetka i to iz četiri razloga:
- ”ako udjete u pogrešni voz, svaka stanica će biti pogrešna”. U medicine je sve pogrešno i haotično: najvažnije osoblje su menadzeri, industrijalci, bankari. Pravac, cilj i rezultati kretanja: kontrola manjine nad većinom i enormno bogaćenje te manjine na račun korisnika zdravstvenih usluga;
- temelji “medicinske nauke”, postavljeni su na pogrešnim i lažnim teorijama uz favorizovanje besmislenih istraživanja i što većeg komlikovanja a sve zbog navodne brige o zdravlju ljudi;
- satiranje isine i naučnika koji svojim istraživanjima i rezultatima rada, ugrožavaju osnovni princip “medicine” – skupo i komplikovano;
- u parcijalizaciji se otišli toliko daleko da su lekari i istraživači postali “specijalisti ničega”, pružaoci usluga za račun velikih prevaranata, pod plaštom humanizma i brige o čoveku – lekarska profesija je zloupotrebljena jer su lekari postali samo trgovački putnici velikih hemijskih kompanija – sitni dileri.
Veliko zlo je pogrešno pa čak i zlonamerno znanje, kojim medicinari obiluju. Nedovoljno fundamentalno znanje zakona prirode, pomognuto parcijalizacijom i autokratskim nametanjem stava manjine nad većinom, izmešani su uzroci i posledice, napravljen je istraživački haos sa crnim rupama, kojima se “objašnjavaju” segmenti neznanja i vešto prikrivaju zle namere ekonomsko-zdravstvene delatnosti. Medicina je proizvod menadžmenta ekonomije – kako ostvariti što veću zaradu, izrazito profitabilna, dogmatska kvazinauka sa svrhom vladanja nad ljudima, suštinski indentična religiji.
VELIKE PREVARE I JOŠ VEĆE NEPRAVDE NA KOJIMA SE BAZIRA PUT “NAUČNE” MEDICINE
Do sada je napisano na hiljade tomova naučnih i zabavnih radova sa temom “medicina”, jedina svrha im je razbibriga i ubijanje dosade, kako . Novinski članci, TV i radio emisije, seminari, kongresi …vašar taštine i idopoklonstva. I Mengele je bio lekar. Luis Paster, nije bio lekar ali je ostavio pustoš iza sebe, koji nam i danas stiže u obliku ograničenja slobode i razvoja fašisoidnih ideja sa novim oblikom robovlasničkog stanja u ljudskom rodu. Luis Paster – prevarant, loš student i još gori naučnik. Priznao je da je ubijao životinje iz kontrolne grupe i da je tačna hipoteza dr Bekampa u mikrobiologiji – podloga (organizam) je sve, virus nije ništa. Paster je izjednačio ljudski organizam i bure piva a naučni etabilišment sa oduševljenjem to prihvatio i evo i danas jašu. U istom stroju sa Pasterom stao je i dr Koch. Iz Pasterove „istraživačke linije“ rođena je industrija vakcine, dok su iz Kochove „istraživačke linije“, lekovi za hemoterapiju.
Bechamp je dokazivao da klice nisu uzrok bolesti – bakterije su čistači organizma a virusi su posledica raspadanja tkiva. Bechamp je teoretizovao polimorfizam bakterija. Prema njegovim rečima, bakterije mogu da se transformišu u viruse (složeni proteini od lipida do DNK) u zavisnosti od „terena“, odnosno organizma u kojem se nalaze. Godine 1980. bakteriolozi (Sorin, Sonea, Panisset, Naessens) potvrdili su da je polimorfizam bakterija nepobitna naučna činjenica: „Ako našom intervencijom poremete svet bakterija, posledice mogu na kraju ugroziti život na zemlji“, rekli su. 4. Da su klice ili virusi uzročnici bolesti, mi bismo već bili mrtvi jer ih u našem organizmu imamo u velikim količinama, kako kaže dr. Hamer: (Četvrti zakon – Mikrobi su pod kontrolom i u službi mozga).
Poslednji Pasterov muški predak nije se pokorio toj uredbi i podatke je preneo na Univerzitet Princeton. 1993. godine profesor Gerard Geisson objavio je analizu na engleskom jeziku koja je otkrila da je Pasteur počinio masovnu prevaru u svim svojim studijama. Na primer, vakcinisane životinje, ako su preživele, nisu otrovane, životinje iz kontrolne grupe koje su umrle bez vakcina su masovno otrovane itd. Ovo je bio Paster “. Vera u zarazu je tako neverovatno dostigla naše dane. To je izuzetno poboljšano neprekidnom i udarnom propagandom (škola, film, „studije“, „debate“), koja se iz Evrope značajno proširila na ceo svet. Dalje, nove „epidemije“ su nastavile da se izmišljaju, (prema onome što nam danas kažu) gotovo uvek „virusi“: AIDS, svinje, ptice, lude krave itd. itd., pa sve do današnjeg Covid19. Gotovo svi danas veruju u zarazu, a mnogi će sigurno imati „dokaz“ za to u svom svakodnevnom iskustvu. Na primer, u mnogim dečijim bolestima koje se smatraju zaraznim, poput egzantematskih bolesti, svi su manje-više sigurni u zarazu, jer su videli da često nekoliko dece oboli zajedno. Međutim, to se ne odražava na druge dokaze. Pre svega, da je teorija zaraze tačna, sva deca bi se razbolela, a ne samo deo. Dalje, nikada nije moguće izazvati određenu bolest kod zdrave osobe kontaktom sa bakterijama. Na primer, na bilo koji način nije moguće zdravu osobu, dete do odraslog čoveka, bolesnog od vodenih kozica, velikog kašlja ili šarlaha, po volji i po nalogu, jednostavno stavljanjem u kontakt sa odgovarajućom bakterijom smatrati „uzrokom“. Svako ko poznaje Hamera zna da je cela teorija zaraze pogrešna. U 15 godina posmatranja, čak i kada sam razgovarao sa ljudima uverenim da ih je neko „zarazio“, uvek smo u stvari pronašli odgovarajući sukob, a samim tim i stvarni uzrok njihovih simptoma. Kada se nekoliko ljudi razboli zajedno, to jednostavno znači da su ti ljudi posle, vrlo često, doživljavali slične sukobe. do uobičajenih šokantnih događaja. Mi smo navikli da na određeni način posmatramo stvarnost simptoma, pripisujući im određene uzroke, još od rođenja.
Roditelji, nastavnici, sveštenici, svi su nam uvek govorili isto: klice uzrokuju bolest. Međutim, ako imamo hrabrosti da pokušamo stvari posmatrati na drugačiji način, a takođe i intelektualnu iskrenost da bismo otišli i videli koja je stvarna naučna osnova teorije zaraze, onda zaista možemo napraviti evolutivni skok. U tom trenutku moćnici više neće moći da nas voze, terorišu, čine da se osećamo krivima, razdvajamo nas i ponižavaju da bismo došli do njihovih prljavih krajeva. U tom trenutku, ovo što se sada događa više neće biti moguće, sa današnjom farsom od koronavirusa (koja je, kao što smo videli, ima mnogo presedana), sa svim razornim posledicama koje još uvek moramo da vidimo … Još uvek smo veoma daleko od te tačke, ali, ako čovečanstvo je zaista sposobno da se razvija, možda jednog dana stignemo tamo. Autor dr. S, Lanka (biolog / virolog) – videti: Izumljeni virus morbila
KOJI SU EFEKTI OPTIMUSA I PO ČEMU SE ON RAZLIKUJE OD OSTALIH METODA U LEČENJU I OD SAME MEDICINE
OPTIMUS je sistem koji se bavi zdravljem, samoizlečenjem, prevencijom i produženjem života. Baziran je na univerzalnim zakonima prirode i egzatnih nauka, nepodložan ideološkim, političkim, ekonomskim i socijalnim odnosima.
OPTIMUS se odlikuje jednostavnošću i lakoćom primene. Umesto biloških i hemijskih supstanci koristi se samo kiseonik kao agens i ugljen dioksid kao reagens za veliki broj hemijskih reakcija koje su živototvorne za ljudski organizam, savršen rad srca i optimalno funkcionisanje mozga. Proces oksigenizacije i revitalizacije tela, isključivo se odvija disanjem, bez skupih pomagala, komplikovanih vežbi ili hiperbarične komore koja je i potpuno kontraindikovana osim za kožne bolesti i trovanja gasovima. Anti-stres sistemom i disanjem, sve žlezde sa unutrašnjim lučenjem dovodimo u harmoniju tako da telo proizvodi čitav spektar biološko-hemijskih supstanci za optimalno funkcionisanje. Štetne posledice ili kontraindikacije su isključene kako u fizikalnoj tako i u mentalno-neurološko-hemijskoj sferi rada. Ovakav vid zdravstvene zaštite osim što je siguran, bez kontraindikacija, savršeno se uklapa u oficijelnu medicinu, bez negiranja medikamentozne terapije i potpuno je besplatan jer funkcioniše na empirijskom znanju, sopstvenom iskustvu i zakonima prirode.