MOZAK – MESTO GDE KREIRAMO NAŠU SUDBINU
Često smo svedoci čudotvornih izlečenja.
Ako se to može dogoditi jednoj osobi zašto ne može svima? Koja je razlika? Odgovor leži u ljudskom mozgu.
Koristimo manje od 10% kapaciteta našeg mozga. Univerzalni zakon evolucije kaže gubi se ono što se ne koristi. Priroda ne greši nikada. Kako onda kroz evoluciju mozak postaje sve veći a ne sve manji?. Znači mozak je 100% u funkciji, pitanje je da li ga celishodno koristimo.
Kao što rukom možemo zadivljujuća dobra stvarati, tako ta ista ruka može najstrašnije zločine činiti.
Ruka ili mozak?
Mozak je sastavljn od neurona, 100 milijardi neurona koji trodimenzionalno liče na ogromne hrastove sa neograničenim brojem konekcija izmedju sebe.
Drugi fascinantni aspekt mozga je da to nije jedan statički mehanizam. Tačno je da sa godinama nervne ćelije postaju rigidnije ali to su tzv. stabilne veze. Neurološki više upotrebljavane, jenostavniji je “put kojim se ide”.
Ne bih da ulazimo u anatomiju mozga već, samo malo u funkcionalnost.
U jednoj sekundi našeg življenja mozak zabelezi 400 miliona segmentarnih informacija. Znači ljudski mozak procesuira 400 mil informacija a mi smo svesni, čega?
Da li smo gladni, žedni, bole nas ledja, žuljaju nas cipele, dosadno nam je, volimo, ljuti smo, hladno nam je, umorni smo… Znači svesni smo uglavnom fizičkog postojanja.
Pitanje je kako trebamo upotrebljavati mozak na ispravan način kako bismo iskoristili sve njegove sposobnosti.
Svako naše iskustvo je registrovano u mozgu i utiče na naše navike i odnose i može biti personalnog i društvenog karaktera. Svako saznanje i informacija pravi novu konekciju izmedju neurona. Jedan neuron može imati 50-ak hiljada konekcija.
Imamo teorijsko znanje smešteno u jednoj hemisferi mozga ali postajemo kompletni tek kada uz pomoć motorike i prakse – ponavljanja sve to i oformimo i smestimo u drugu moždanu hemisferu.
Što se tiče društvene svesti uticaj kulture je vrlo važan. Odrastanje u jednom društvu, odredjena hrana, kolektivna svest sa običajima, etika, ideali, religija … utiču na lične navike, osobine i odnose. Sve ovo se bazira na sinaptičke konekcije. Više konekcija (znanje, informacije, praksa) znači više sposobnosti da procesuirate činjenice, da bolje razumete stvarnost i iskoristite je za unapredjenje života i zdravlja.
Kod Ajnštajna je po jednom neuronu bilo oko 150.000.konekcija. Ali on je sa 12 godina postavio ozbiljna pitanja i samo posle 10 godina refleksije, njegov mozak je iznedrio odgovore a njega učinio naučnikom i vizionarom.
Gde boravi stvaralačko – božansko u nama?
U podsvesti.
Bog je skup svih inteligencija, umova od najmanjih mikroorganizama sve do najrazvijenije forme života (čovek), na ovom nivou ili na svim nivoima ako postoje u ovom Univezumu i svih drugih univerzuma prošlih sadašnjih i budućih.
Kako sve u prirodi funkcioniše po vrlo strogim zakonima tako i mozak funkcioniše na osnovu dva zakona Uma.
1. Zakon sličnosti – koristimo prošla iskustva da bismo konstruisali nova dogadjanja ili se identifikujemo sa onim što poznajemo. Jednostavna asocijacija nam pomaže da možemo da razumemo komplikovane i kompleksne koncepte.
2. Zakon ponovljivosti – ako nešto ponovimo više puta postaće jednostavno, normalno, uobičajeno…
Znači učimo na osnovu zakona sličnosti i ponovljivosti i od njih zavisi naše ponašanje. U početku svaka naša mentalna ili fizička aktivnost je propraćena velikim naporom da bi vremenom postala navika. To znači da je na fiziološkom nivou u cerebralnoj kori formiran dovoljan broj konekcija i da je „put“ sada jednostavan tj. da je odredjena delatnost neurološki postala automatska – vožnja automobila, sportska aktivnost, precizan manuelni rad…
Preko čula sebe doživljavavamo ili se poistovećujemo sa osobama, mestima, stvarima, vremenom i dogadjanjima a u svrhu preživljavanja i fizičkog opstanka. Mozak vrednuje, veoma brzo, prilike u okruženju, kako bi odredio postoji li opasnost za telo i ličnost s namerom da ga udalji i zaštiti i time ispuni osnovni Prironi zakon svakog živog bića OPSTATI. Ovo je vezivanje za prošla iskustva koje osim pozitivne strane ima i negativnu baš kao i emocije.
Svako ljudsko biće je zavisno od emocija. Životinje u trenucima opasnosti ili beže ili se bore. Tako izliven adrinalin u rizičnim, stresnim situacijama potroše dok ljudi pristupaju racionalizaciji problema izazivajući veliki broj hemijskih procesa u telu zbog neutrošenog adrinalina.
Adrinalin u krvi snaga i osećaj da smo živi, energija (bez Red bulla), stres kao izvor „mladosti i zadovoljstva“, baš dobar osećaj, zar ne?. Po zakonu asocijacije sledeći put za pun doživljaj novi stres. Da bi se eliminisao neutrošeni adrinalin nadbubrežne žlezde izlučuju kortikoide ili steroide to su antiupalna sredstva za eliminaciju bola. Osobe koje su izložene stresu postaju zavisnici ovakve hemije tj njihovo telo jer tako dobija svoju dozu za aktivni život, traže stresne poslove ili se bave ekstremnim sportovima, jednostavno imaju potrebu za traumatične, opasne odnose sa okolinom. Osobama izloženim stalnom stresu odnosno ovim hemijskim supstancama dogadja se sledeće:
1. Ugrožen im je imunološki sistem, pre svega zbog velike količine „izliva“ adrinalina i kortizona;
2. Organi za varenje su u disfunkciji. Ako je nervni sistem stalno u stanju borbe ili bega sve što jedemo je na brzinu, bez žvakanja i bez salive a u organima za varenje nema krvi jer se ona nalazi u ekstremitetima za borbu ili beg. Da bi se metabolizam ispravno odvijao moramo isključiti ovaj mehanizam što se kod stresnih osoba retko dogadja. Problem našeg vremena nisu vitamini i hranljive materije nego naše psihološko stanje – pod stresom nema normalnog metabolizma i apsorpcije unetog. Eto odgovora zašto su u prepunim apotekama ti silni suplementi samo „šarene laži“ i uzalud bačen novac. Ovo je sa fiziološkog aspekta. Sam kvalitet tih proizvoda je druga priča.
3. Srce sa uvećanim brojem otkucaja. Kao posledica toga imamo potpun fiziološki krah zglobova, mišića, ligamenata … čitavog tela. U delu rezistencija bez kiseonika ovaj fenomen je podrobnije objašnjen.
4. Postajemo robovi zakona asocijacije i ponovljivosti, jer zavisnot od hemije u našem telu jača je od heroinske zavisnosti. Neuspešni upadaju u indentične situacije, promašena druženja i brakovi se ponavljaju, manijaci se uvek vraćaju svojim porivima i novim „narkomanskim“ dozama. Život se vrti u krug. Stara matrica našeg identiteta i emocija se ponavlja.
Može li onda nešto da se promeni i kako?
Postoji veliki broj metoda – vizualizacija, različite meditacije, molitve … njihova snaga zavisi od mnogo faktora, zato su rezultati ne ujednačeni. Bitno je da jednu misaonu formu (ja sam bogat materijalno i duhovno, zdrav, živim u ljubavi sa svojim najbližim, nemamam konflikte na poslu…) ponavljamo sa ubedjenjem. U jednom trenutku stvarno počinjemo da verujemo, da osećamo bogatstvo koje postaje realnost. Naše ponašanje i identitet, biti bogat ili zdrav postaje navika, automatizam i normalna stvar jer Božansko u nama u adekvatnom vremenu stvara uslove da se naša ideja realizuje u materijalnom svetu.
Medjutim ovaj metod je sličan hipnozi, unosi novi kòd – program preko starog koji nas je doveo u stanje kojim nismo zadovoljni ili bolesni. To možemo porediti sa gumom koja ispusta vazduh umesto da je zalepimo mi je stalno dopumpavamo.
Program OPTIMUS otklanja ovaj nedostatak a pre svega skraćuje vreme normalizacije. Ulaskom u alfa stanje i tehnikom čišćenja, traumu „prevodimo“ u normalni doživljaj. Reproživljavanjem traume, stvaramo čisto, devičansko stanje uma. U podsvesti je time je otklonjen uzrok, trauma–matrica, koja je loše kreirala naš život ili je uzrokovala bolest. (U delu prirodna medicina, učenje dr Hamera, su detaljno prikazane traume koje izazivaju biološki konflikt i tačno odredjenu bolest).
Kako se manifestuje zakon ponovljivosti?
Uobičajeno je da proživljavamo naša emocionalna iskustva i bol iz prošlog vremena i time svoje stanje vrtimo u začarani krug. Iz njega se teško izilazi bez stručne pomoći. Vrlo često ulovljeni u vlastitu zamku, ograničeni kolektivno ispranim mozgovima i neznanjem, uplašeni zlom sudbinom, nezavisno od količnika vlastite inteligencije i obrazovanja, prepuštamo sebe „ekspertima“ koji svojim radom otvoreno prkose zakonima prirode i logici a u ljudima usadjuju beznadje i verovanje u postojanje neizlečivih bolesti, samo sa ciljem da svoje materijalno bogatsvo povećaju „za još jedno dzakče“.
Patnja i druge emocije postaju nešto što donosi „zadovoljstvo“ jer hemijski procesi izazvani u telu stvaraju olakšanje po istom principu kao kod bolesti zavisnosti. Razum nije zadovoljan ali telo se hrani hemijom za kojom ima potrebu.
Kada preuzmemo „slike“ iz arhive – prošlosti, one se projektuju u prednjem režnju mozga a hipotalamus za svaku vrstu emocije ili traume proizvodi odredjenu hemijsku smešu – gnev, mržnja, zavist, ljubomoru, strah, krivicu, nemoć, odanost, osećaj podredjenosti, prkos ali i hemiju ljubavi. Hipotalamus kao glavnokomandujući uz pomoć ostalih žlezda kompletira hemijsko stanje našeg razmišljanja i u našoj krvi teče:
gnev, mržnja, zavist, ljubomora, strah, krivica, nemoć, odanost, prkos, ljubav…
Iz krvi, preko receptora koji se nalaze na membranama ćelija a funkcionišu kao ključ i brava, ove hemijske supstance „otključavaju“ ćeliju i elektro hemijski utiču na nukleus ćelije odnosno emituju odredjenu poruku. Kada je poslata poruka DNK se otvori i na osnovu emitovane emocije, manifestuje svoje odredjenje Ljubav, mržnja ili šta god smo stvorili.
Naše telo je mašina koja proizvodi proteine. Kosa, koža, mišići, ligamenti, kosti, hormoni, enzimi koji vare hranu su proteini… Proizvodimo proteine kada se DNK otvori izazvana porukom iz ćelijskog jezgra. Ćelije kostiju proizvode protein kostiju, ćelije ligamenata njihov protein itd. Šta se dogadja kada mržnja udje u ćeliju, aktivira DNK da proizvede protein po svojoj meri. Sada imamo „inficirani“ protein kodom mržnje ili bilo koje druge emocije i ovo je sada modifikovani protein lošeg kvaliteta samim tim ako je gradivni materijal loš i sam mišić, kost, organ izgubiće svoju funkcionalnost, biće loš tj. razboleće se ili izgubiti svoju funkciju.
Ovo je put razvoja bolesti i prevremene starosti ali i smernica za dugovečnost, savršeno zdravlje i život bez bola.
Jos jedna zanimljivost u prilog savršenog zravlja.
Po poslednjim istraživanjima mnogo milijardi (čak 300) nukleotida tvore DNK humanih gena. Espresija ove DNK odredjuje naš fizički aspekt, boju kože, kose, veličinu stopala …naše telo. Za našu fizičku odrednicu iskorišćeno je 3% kapaciteta DNK. Imamo na raspolaganju 97% što nosi božanske karakteristike, 97% božanskog Uma nam je dato da koristimo, da vidamo rane, za živimo dugo ili večno, da budemo nevidljivi, da imamo krila, da istovremeno budemo na više mesta, da postignemo stanje levitacije… da budemo Bogovi. Možemo a šta nas sprečava da to ne činimo? NEZNANJE.
Zamislite osobu koja godinama živi u strahu i bolovima. Svakodnevno proizvodi hemijske supstance koje otvaraju DNK i produkuju modifikovane proteine kostiju, kosti postaju krhke. Kako se ova bolest zove? Osteoporoza – zar ne.